الأسماء في صفحات التنقل
El piretro o pelitre de Dalmacia (Tanacetum cinerariifolium ensin. Chrysanthemum cinerariaefolium Vis.) ye una planta de fueya perenne de la familia de les asteracees, nativa de Dalmacia; ye paecida a una margarita, con vistoses flores blanques, roses o coloraes.
La flor ye bona pa usala como una flor duradera en siendo cortada pa un ramu. La planta va volver a reflorar nel branu tardíu si ye fradadurada.
La planta ye importante económicamente como una fonte natural d'insecticides. Les flores son pulverizaes y los componentes activos, llamaes piretrines, conteníos nes cubiertes de les granes, son estrayíos y vendíos en forma d'oleoresina. Esti componente ye aplicáu como una suspensión en agua, aceite o como polvu.
Les piretrinas ataquen el sistema nerviosu de tolos inseutos, afectando los enllaces interneuronales y por cuenta de esto torga a los mosquitos fema picar . Cuando nun tán presentes en cantidaes fatales pa los inseutos, siguen actuando como empuste pa inseutos. Son dañibles pa los pexes, pero son muncho menos peligrosos pa los mamíferos y páxaros que munchos otros insecticides sintéticos y nun son persistentes, resultando ser biodegradables ya inclusive fotobiodegradables. Considérase-yos ente los insecticides más seguros pa usar cerca de la comida.
Kenia produxo'l 90% (cerca de 6.000 t) del piretro del mundu en 1998, pero la producción en Tanzania ta creciendo.
Los piretroides son insecticides sintéticos basaos nel piretro natural: un exemplu ye la permetrina. Una formulación común de les piretrinas ye en preparaos que contienen el compuestu químicu sintéticu butóxido de piperonilo: tien l'efeutu d'ameyorar la tosicidá contra los inseutos y acelerar los efeutos comparaos colos piretroides solos. Estes formulaciones conócense como piretrinas sinergizadas.
Tanacetum cinerariifolium describióse por (Trevir.) Sch.Bip. y espublizóse en Ueber die Tanaceteen: mit besonderer Berücksichtigung der deutschen Arten 58. 1844.[1]
Tanacetum: nome xenéricu deriváu del llatín medieval "tanazita" que de la mesma provién del griegu "athanasia" (= inmortal, al llargu plazu), que probablemente indica la llarga duración de la inflorescencia d'esta planta, n'otros testos referir a la creencia de que les bébores a base de les fueyes d'esta planta confier la vida eterna.[2]
cinerariifolium: epítetu llatín que significa "con hoja color ceniza".[3]
.
Esta páxina forma parte del wikiproyeutu Botánica, un esfuerciu collaborativu col fin d'ameyorar y organizar tolos conteníos rellacionaos con esti tema. Visita la páxina d'alderique del proyeutu pa collaborar y facer entrugues o suxerencies. El piretro o pelitre de Dalmacia (Tanacetum cinerariifolium ensin. Chrysanthemum cinerariaefolium Vis.) ye una planta de fueya perenne de la familia de les asteracees, nativa de Dalmacia; ye paecida a una margarita, con vistoses flores blanques, roses o coloraes.
La flor ye bona pa usala como una flor duradera en siendo cortada pa un ramu. La planta va volver a reflorar nel branu tardíu si ye fradadurada.
El piretre (Chrysanthemum cinerariifolium antigament classificat com a Tanacetum cinerariifolium) és una planta de la família de les asteràcies que com d'altres espècies com ara C. coccineum o C. mashallii Ascher són conreades per fer un insecticida biològic la piretrina.
És originària de la costa de Dalmàcia. Tradicionalment el principal productor era Kenya i Colòmbia però la gran demanda fa que actualment Austràlia sigui la principal productora.
Planta perenne semblant a una margarida, amb una sola tija de 30 a 45 cm. d'alçada, fulles simples pinnatilobades, piloses en el revers, flors en capítols inserits en un llarg peduncle, les flors centrals són de color groc i hermafrodites i les perifèriques blanques i femenines. Fruit en aqueni.
No és exigent ni en clima ni en qualitat del sòl però és una planta d'altura i només floreix de forma realment abundant a partir dels 1.600 metres. Es pot sembrar a la tardor o a la primavera. En ser la llavor molt menuda cal fer un planter previ i després trasplantar deixant unes 50.000 plantes per hectàrea. Cal controlar les males herbes que podrien "ofegar" la plantació. La collita es fa a mà o mecanitzada segant els capítols a la primavera i assecant-los tot seguit. La major collita es produeix al segon any decreixent a les posteriors. El contingut mitjà de piretrina per capítol és de l'1%.
El piretre (Chrysanthemum cinerariifolium antigament classificat com a Tanacetum cinerariifolium) és una planta de la família de les asteràcies que com d'altres espècies com ara C. coccineum o C. mashallii Ascher són conreades per fer un insecticida biològic la piretrina.
És originària de la costa de Dalmàcia. Tradicionalment el principal productor era Kenya i Colòmbia però la gran demanda fa que actualment Austràlia sigui la principal productora.
Die Dalmatinische Insektenblume (Tanacetum cinerariifolium),[1] auch Insektenpulverpflanze genannt, ist eine Pflanzenart aus der Pflanzengattung Wucherblumen (Tanacetum). Mit ihren weiß-gelben Köpfchen ähnelt sie der Margerite. Ihre Blätter sind jedoch meist grundständig, fiederschnittig und graufilzig. Sie strömen einen stark aromatischen Duft aus.
Die Dalmatinische Insektenblume ist eine ausdauernde Pflanze mit einem verholzten Rhizom. Die Stängel sind fast unverzweigt, bis 45 cm hoch, wenig beblättert und dicht anliegend silbergrau behaart. Die Blätter stehen an bis zu 15 cm langen Blattstielen, sind an beiden Seiten wie die Stängel dicht anliegend silbergrau behaart, seltener an der Oberseite verkahlend. Die Spreite ist oval oder länglich, meist kürzer als der Blattstiel. Die Blätter sind dreifach fiederschnittig zerteilt in linealisch-längliche, 0,75 bis 2 mm breite Abschnitte. Die oberen Blätter sind kleiner, annähernd sitzend und nur schwach zergliedert.
Die Köpfchen besitzen Strahlenblüten und stehen meist einzeln und endständig. Das Involucrum ist meist glockenförmig, hat einen variablen Durchmesser, die Hüllblätter sind grau behaart, ledrig bis krautig. Die äußeren sind lanzettlich, 3,5 bis 5 mm lang, zugespitzt, die innere sind weißlich, am Rand häuig. Die 12 bis 15 Strahlenblüten besitzen eine 7 bis 15 x 3 bis 5 mm große, etwas gefurchte, dreilappige Zunge. Die Röhrenblüten haben eine 3 bis 5 mm lange, fünflappige, gelbe Krone. Blütezeit ist Juni bis September.
Die Achänen sind länglich, 2,75 bis 3,5 mm lang, haben fünf Rippen und sind mit feinen Drüsen besetzt. Der Pappus ist kronenförmig, 0,5 bis 1 mm lang und fein gezähnt.
Die Chromosomenzahl beträgt 2n = 18 oder 36.[2]
Die Art ist in Kroatien, Bosnien und Herzegowina, Montenegro und Albanien heimisch.[1][3] In vielen weiteren Ländern wird sie angebaut und verwildert dort auch. In Osteuropa, in Österreich, in der Schweiz, in Italien, Spanien, Frankreich, in Russland, in der Ukraine und auf Zypern ist sie ein Neophyt.[3]
In den Sekreten der Drüsenhaare, die sich im Blütenkörbchen befinden sowie in den Sekreten der Ölgänge des Fruchtknotens und der Blütenblätter kommen zwei Pyrethrine und zwei Cinerine vor, aus denen Insektizide hergestellt werden können.[4]
Die Art wird neben anderen zur Erzeugung des Insektizids Pyrethrum angebaut. Verwendet werden dafür die getrockneten Blütenköpfe, die rund 1,3–2 Prozent Pyrethrin enthalten.[5] Der Anbau erfolgt vor allem in Indien, Pakistan, Sri Lanka, China, Australien und USA.[6] Auch in Afrika wird sie angebaut.[7]
Die Art wurde früher in verschiedene Gattungen eingeordnet. Die Erstbeschreibung erfolgte als Pyrethrum cinerariifolium durch Ludolph Christian Treviranus, später wurde sie auch als Chrysanthemum cinerariifolium (Trevir.) Vis. geführt.[1]
Die Dalmatinische Insektenblume (Tanacetum cinerariifolium), auch Insektenpulverpflanze genannt, ist eine Pflanzenart aus der Pflanzengattung Wucherblumen (Tanacetum). Mit ihren weiß-gelben Köpfchen ähnelt sie der Margerite. Ihre Blätter sind jedoch meist grundständig, fiederschnittig und graufilzig. Sie strömen einen stark aromatischen Duft aus.
Ibireti (izina ry’ubumenyi mu kilatini : Tanacetum cinerariifolium ; izina mu gifaransa : pyrèthre) ni ikimera kivamo umuti wica udukoko uva mu ndabo z'umweru n'umuhondo zijya gusa na zimwe bazi ku izina rya Marigarita. Kubera uwo muti wabyo byashoboye kubaho imyaka n'imyaka byirinda.
Tanacetum cinerariifolium is a species of flowering plant in the aster family, Asteraceae,[1] and formerly part of the genus Pyrethrum, but now placed in the genus Chrysanthemum, or the genus Tanacetum by some biologists. It is called the Dalmatian chrysanthemum or Dalmatian pyrethrum, denoting its origin in that region of Europe (Dalmatia). It looks more like the common daisy than other pyrethrums do. Its flowers, typically white with yellow centers, grow from numerous fairly rigid stems. Plants have blue-green leaves and grow to 45 to 100 cm (18 to 39 in) in height.
The plant is economically important as a natural source of an insecticide called "pyrethrum." The flowers are pulverized and the active components, called pyrethrins, contained in the seed cases, are extracted and sold in the form of an oleoresin. This is applied as a suspension in water or oil, or as a powder. Pyrethrins attack the nervous systems of all insects, and inhibit female mosquitoes from biting. When present in amounts less than those fatal to insects, they still appear to have an insect repellent effect. They are harmful to fish, but are far less toxic to mammals and birds than many synthetic insecticides and are not persistent, being biodegradable and also decompose easily on exposure to light. They are considered to be amongst the safest insecticides for use around food. Kenya produced 90% (over 6,000 tonnes) of the world's pyrethrum in 1998, called py for short. Production in Tanzania and Ecuador is also significant. Currently the world's major producer is Australia.
The plant is also used in companion planting. See Pyrethrum § Companion planting.
These plants can cause severe allergic reactions in some people. Prolonged contact with the dried flowers can cause allergic dermatitis, allergic rhinitis, and asthma.[2]
Tanacetum cinerariifolium is a species of flowering plant in the aster family, Asteraceae, and formerly part of the genus Pyrethrum, but now placed in the genus Chrysanthemum, or the genus Tanacetum by some biologists. It is called the Dalmatian chrysanthemum or Dalmatian pyrethrum, denoting its origin in that region of Europe (Dalmatia). It looks more like the common daisy than other pyrethrums do. Its flowers, typically white with yellow centers, grow from numerous fairly rigid stems. Plants have blue-green leaves and grow to 45 to 100 cm (18 to 39 in) in height.
La dalmata insektofloro (Tanacetum cinerariifolium, pli fruaj nomoj estis Pyrethrum cinerariifolium kaj Chrysanthemum cinerariifolium) estas plantospecio el genro tanaceto (Tanacetum). Ĝi similas al la lekanto pro ties blankaj-flavaj floroj. La specio estas indiĝena en Kroatio, Bosnio kaj Hercegovino, Montenegro kaj Albanio.
Ĝi estas plurjara planto kun ligniĝanta rizomo. La tigoj ne disbranĉiĝas, altas ĝis 45 cm, apenaŭ havas foliojn. La folioj staras sur ĝis 15 cm longaj foliaj pedunkloj, iliaj ambaŭaj flankoj estas dense hararigitaj. La folioj estas trioble plumsimile entranĉitaj.
La frukto estas akeno kun longo de 2,75-3,5 mm, havas 5 ripojn. La floro entenas la insekticidan efikaĵojn piretrino kaj cinerino, el kiu oni produktas piretron.
La planto estas kultivata dismonde pro ties insekticida efiko en la floro. La sekigitaj floroj havas la piretro-entenon de 0,-2,5 %. Dum kultivado en la norda hemisfero, oni devas semi ĝin en aprilo kaj la plantifdojn oni devas replanti aŭtune je distanco de 30x40 cm. La floroj aperas jam en la unua jaro en komenco de junio. Por industria prilaboro, oni rikoltas la florojn per maŝinoj.
La planto vivas 8-10 jarojn, tiel oni ofte uzas ĝin kiel ornamplanton en rokĝardenoj.
El piretro o pelitre de Dalmacia (Tanacetum cinerariifolium sin. Chrysanthemum cinerariaefolium Vis.) es una planta de hoja perenne de la familia de las asteráceas, nativa de Dalmacia; es parecida a una margarita, con vistosas flores blancas, rosas o rojas.
La flor es buena para usarla como una flor duradera tras ser cortada para un ramo. La planta volverá a reflorar en el verano tardío si es podada.
La planta es importante económicamente como una fuente natural de insecticidas. Las flores son pulverizadas y los componentes activos, llamadas piretrinas, contenidos en las cubiertas de las semillas, son extraídos y vendidos en forma de oleorresina. Este componente es aplicado como una suspensión en agua, aceite o como polvo.
Las piretrinas atacan el sistema nervioso de los insectos, afectando los enlaces interneuronales y debido a esto impiden que los mosquitos hembras piquen. Cuando no están presentes en cantidades fatales para los insectos, siguen actuando como repelentes. Son dañinos para los peces, pero son mucho menos peligrosos para los mamíferos y pájaros que muchos otros insecticidas sintéticos y no son persistentes, resultando ser biodegradables e incluso fotobiodegradables. Se les considera entre los insecticidas más seguros para usar cerca de la comida.
Kenia produjo el 90% (cerca de 6.000 t) del piretro del mundo en 1998, pero la producción en Tanzania está creciendo.
Los piretroides son insecticidas sintéticos basados en el piretro natural: un ejemplo es la permetrina. Una formulación común de las piretrinas es en preparados que contienen el compuesto químico sintético butóxido de piperonilo: tiene el efecto de mejorar la toxicidad contra los insectos y acelerar los efectos comparados con los piretroides solos. Estas formulaciones se conocen como piretrinas sinergizadas.
Tanacetum cinerariifolium fue descrita por (Trevir.) Sch.Bip. y publicado en Ueber die Tanaceteen: mit besonderer Berücksichtigung der deutschen Arten 58. 1844.[1]
Tanacetum: nombre genérico derivado del latín medieval "tanazita" que a su vez proviene del griego "athanasia" (= inmortal, a largo plazo), que probablemente indica la larga duración de la inflorescencia de esta planta, en otros textos se refiere a la creencia de que las bebidas a base de las hojas de esta planta confiere la vida eterna.[2]
cinerariifolium: epíteto latino que significa "con hojas color ceniza".[3]
Datos: Q1158053
Multimedia:
Especies: Tanacetum cinerariifolium
El piretro o pelitre de Dalmacia (Tanacetum cinerariifolium sin. Chrysanthemum cinerariaefolium Vis.) es una planta de hoja perenne de la familia de las asteráceas, nativa de Dalmacia; es parecida a una margarita, con vistosas flores blancas, rosas o rojas.
La flor es buena para usarla como una flor duradera tras ser cortada para un ramo. La planta volverá a reflorar en el verano tardío si es podada.
Dalmaatsia neitsikummel ehk dalmaatsia püreeter (Tanacetum cinerariifolium) on korvõieliste sugukonna soolikarohu perekonda kuuluv mitmeaastane taimeliik.
Taime kõrgus 35 cm. Valgete keelõite ja kollaste putkõitega korvõied. Hallikasrohelised, alumiselt küljelt valged, sügavalt lõhestunud lehed.
Algne levila Dalmaatsia rannik. Tänapäeval kasvatatakse teda kultuurtaimena näiteks Jaapanis, Lõuna-Aafrikas ja Kesk-Euroopas. Eelistab päikeselist kasvukohta ning vettläbilaskvat pinnast.
Dalmaatsia neitsikummeli õite jahu oli tuntud nime all "dalmaatsia putukamürk", nüüd tuntakse seda püreeterina. Püreeter on hea looduslik putukamürk, kuna ta on imetajatele ohutu ning ei kogune keskkonda ja organismi. Mürk ründab putukate närvisüsteemi. Püreetriga võib tõrjuda kõiki tuntud kahjureid. Püreeter segatakse piirituse ja veega ning pritsitakse hämaras, sest segu toimeained lagunevad päikese käes.
Dalmaatsia neitsikummel ehk dalmaatsia püreeter (Tanacetum cinerariifolium) on korvõieliste sugukonna soolikarohu perekonda kuuluv mitmeaastane taimeliik.
Piretroa (Chrysanthemum cinerariaefolium) Asteraceae familiako landare belarkara da. Insektizida naturala egiteko hazten da, piretrina du izena. Dalmaziar jatorria du. Tradizionalki Kenyan eta Kolonbian lantzen zen. Gaur egun Australia produzitzaile nagusia da.
Landare bizikor bat da bitxilore baten antzeko. Altueraren 40cm-ren zurtoin bakar bat du. Loreak kapitulu baten barruan daude.Bakarrik altitudearen 1600m-tatik aurrera frankoki loratzen da. Haren lore lehorrekin intsektizida naturala egiten du.
Piretroa (Chrysanthemum cinerariaefolium) Asteraceae familiako landare belarkara da. Insektizida naturala egiteko hazten da, piretrina du izena. Dalmaziar jatorria du. Tradizionalki Kenyan eta Kolonbian lantzen zen. Gaur egun Australia produzitzaile nagusia da.
Tanacetum cinerariifolium
Le pyrèthre de Dalmatie (Tanacetum cinerariifolium) est une plante herbacée vivace de la famille des Asteraceae (Composées), cultivée pour ses fleurs dont on tire une poudre insecticide.
Noms vernaculaires : pyrèthre, pyrèthre de Dalmatie, chrysanthème insecticide, tanaisie à feuilles de cinéraire.
À ne pas confondre avec le pyrèthre d'Afrique (Anacyclus pyrethrum) ou le pyrèthre doré (grande camomille).
Plante vivace de 40 à 60 cm de haut, poussant en touffes à nombreuses tiges portant chacune un capitule terminal. Toute la plante est couverte de poils mous et cotonneux.
Feuilles vert glauque pennatiséquées.
Fleurs groupées en capitules de 4 cm de diamètre, à disque central jaune et à ligules périphériques blanches. Le réceptacle est convexe et entouré d'un involucre cotonneux. Les fleurs centrales (fleurons tubuliflores jaunes) sont hermaphrodites et comportent cinq anthères réunies en un tube traversé par le style. Les fleurs ligulées ont une corolle en languette blanche terminée par trois dents et sont uniquement femelles, les étamines étant transformées en staminodes.
Le fruit est un akène qui ne porte pas d'aigrette.
Le pyrèthre de Dalmatie est une espèce originaire du Sud-Est de l'Europe (Croatie, Monténégro, Albanie). Elle a été largement répandue par la culture, notamment en Europe (Italie, Espagne), au Japon, en Afrique du Nord, au Kenya, au Rwanda (plantations au détriment du parc national des Virunga abritant des gorilles).
La plante a une certaine importance économique comme source d'insecticide naturel,[1]. Les fleurs sont pulvérisées, et on en extrait les composants actifs, un groupe d'esters appelés pyréthrines (C21H28O3, ou C22H28O5) contenus dans divers tissus mais principalement dans les capitules, qui sont vendus sous forme d'oléorésines. L'application se fait sous forme de suspension dans l'eau ou dans l'huile, ou sous forme de poudre. Cette poudre était déjà utilisée dans les tranchées par les combattants de la Première Guerre mondiale pour lutter contre les poux. Les pyréthrines attaquent le système nerveux de tous les insectes, et inhibent les moustiques femelles en les empêchant de piquer. À dose inférieure au seuil fatal aux insectes, elles ont toujours un effet répulsif. Elles sont toxiques pour les poissons, les abeilles et la faune auxiliaire. Elles ne sont pas persistantes car elles sont biodégradables et se décomposent facilement par exposition à la lumière. De ce fait, leur efficacité est moindre que celle des pyréthrinoïdes de synthèse.
Le Kenya était le premier producteur mondial de pyrèthre au début des années 2000, mais la Tanzanie et la Papouasie-Nouvelle-Guinée sont maintenant premiers producteurs.
Tanacetum cinerariifolium
Le pyrèthre de Dalmatie (Tanacetum cinerariifolium) est une plante herbacée vivace de la famille des Asteraceae (Composées), cultivée pour ses fleurs dont on tire une poudre insecticide.
Noms vernaculaires : pyrèthre, pyrèthre de Dalmatie, chrysanthème insecticide, tanaisie à feuilles de cinéraire.
À ne pas confondre avec le pyrèthre d'Afrique (Anacyclus pyrethrum) ou le pyrèthre doré (grande camomille).
Planda ilbhliantúil a fhásann 45 cm ar airde, dúchasach do leithinis na mBalcán ach saothraítear go forleathan é, in oirthear na hAfraice is Meiriceá Theas go háirithe. Na duilleoga roinnte airgeadach/liath; na bláthchinn aonarach, cosúil le nóinín; na bláthóga seachtracha leata bán. Ullmhaítear feithidicíd as ábhair a eastósctar ó na bláthchinn thriomaithe mheilte, agus bhí an fheithidicíd seo in úsáid sa tSín sa 2ú céad.
Dalmatinski buhač (lat. Tanacetum cinerariifolium; sinonim Chrysanthemum cinerariifolium) autohtona je hrvatska biljka iz porodice glavočika, važna kao izvor prirodnog insekticida Piretrina. Raste na jugu Hrvatske, odakle i ime Dalmatinski buhač za razliku od sličnih vrsta kavkaskog, perzijskog, armenskog i drugih vrsta buhača.
Dalmatinski buhač izgledom podsjeća na ivančicu, ali mu je cvijet nešto veći. Ima plavkasto-zeleno lišće dužine 45-100 cm. Od biljke se na jugu Hrvatske tradicionalno u vegetativnoj fazi rasta koristi zelena masa za ispašu stoke i u narodnoj medicini, a u generativnoj fazi njezin cvijet kao sirovina za izradu botaničkog insekticida.
Insekticidni derivat iz dalmatinskog buhača je bioučinkovit na oko 75 % poznatih insekata, ali je i jako nestabilan. Degradacija aktivne tvari iz cvijeta na neškodljive spojeve je vrlo brza kad je izložena običnom zraku, svjetlosti, neodgovarajućoj temperaturi skladištenja, mikrobiološkim čimbenicima, materijalu transportnog pakiranja, postotku vlage itd. te je nužna odgovarajuća stručnost u manipulaciji i uspješnoj upotrebi.[1] Rezistentnost insekata ipak postoji te je dokumentirano dokazana u 15 vrsta kukaca. [2]
Genus Tanacetum, porodica Asteraceae. Potrebno je razlikovati dalmatinski buhač (Tanacetum cinerariifolium) od sličnih biljaka (Tanacetum cocccineum, Tanacetum roseum, Tanacetum carneum itd.) koje imaju staništa u Aziji i Sjevernoj Americi. Ponekad se greškom povezuju povijesti tih različitih biljaka, ali samo je izvorno dalmatinska biljka u međunarodnoj trgovini nazvana pyrethrum osnova svjetske industrijske proizvodnje botaničkog insekticida piretrina.
Izolirani piretrini se na zraku pri temperaturi 10-25 °C razgrade 97,1 % (raspadnu) unutar 72 sata.[3]
Prvi pisani trag o dalmatinskom buhaču je početkom 19. stoljeća, oko 1820. kada je u pjesmi opjevan na strmim stijenama iznad Omiša.[4] Za pretpostaviti je da je prirodni aereal dalmatinskog buhača 90 % obale nekadašnje Kraljevine Dalmacije [5] na kojem području se uzgajao i dobio svoje ime kada se prvi put počeo izvoziti oko 1855.. Prvo sveobuhvatni dokumentirani popis staništa i tadašnjih populacija dalmatinskog buhača je tek 1933. godine provela eksperimentalna postaja u Splitu u sklopu pokušaja reanimacije već onda posrnulog izvoznog sektora. Kao stručna pomoć su priskočili tada najeminentniji svjetski stručnjaci iz područja agrokemije i agronomije kao što su Charles Gnadinger, Albert Hartzell i dr.[6] Najsjeverniji je tadašnji uzgoj (nasad) zabilježen u Aleksandrovi (Krk) a najjužniji na obali današnje Crne Gore. Intenzivnim uzgojem današnji aereal se proširio nešto sjevernije i južnije od izvornog Locus classicus.
Buhač je trajnica s cvjetnim glavicama obrubljenih bijelim jezičastim cvjetovima i žutim, dvospolnim, tubularnim cvjetovima lociranima u sredini cvata ( Visiani, 1978.)
Cvjetovi su bijelo-žute boje, latice vjenčića (od 12 do 13 po cvijetu) su bijele boje, prašnici žute boje, čaška je sivo-zelena sastoji se od isto toliko lapova koliko latica vjenčića, poprilično kožnatih i ljepljivih. (Stanko Ožanić, 1930. Korijen je razgranat, cilindričnog oblika tamno smeđe boje, dostigne dubine i do 20 cm i debljine do 2 cm, razvija se iz izdanaka.
Dalmatinski buhač samoniklo raste uglavnom u primorskom području naše srednje i južne obale pa se u narodu kaže da 'voli gledati more'. Ta činjenica je i znanstveno potvrđena 2007. u komparativnom eksperimentu kontinentalnog i primorskog uzgojnog područja. Tada je utvrđeno kako kod identičnih vegetativno razmnoženih biljaka, za razliku od otočnih, one uzgojene na kontinentu daju omjer aktivnih tvari koja ne zadovoljavaju važeće EPA standarde kvalitete (0.8-2.5).[7]
Prosperira na krškom području vrlo visoke insolacije s minimalno 2500 sunčanih sati godišnje, na nadmorskim visinama od 100 do 400 metara s mnogo dugih i sunčanih dana što direktno uvjetuje veću učinkovitost aktivnih tvari. Količina oborina u kojima se biljka najbolje razvija su od 600 do 1000 lit/god., a vrlo je sklona gljivičnim oboljenjima u kišnijim krajevima. Obilnije kiše i vlaga su nepoželjne u svibnju kada dalmatinski buhač cvjeta.
U komercijalnim nasadima na 1 hektar se smješta od 45000 do 55000 sadnica pri ručnoj berbi, a oko 90 000 sadnica pri mehaniziranoj berbi; ovisno o kultivaru. Pčelama cvijet biljke nije zanimljiv. Relativna klijavost sjemena je slaba. Samo jedna generacija selekcije ne utječe značajno na visinu aktivne tvari nove generacije.[8]
Raspon pH vrijednosti tla koji dalmatinskom buhaču najbolje odgovara je od 6,5 do 8,5 [9], preferira siromašna kalcificirana pjeskovita tla na kojima je sadržaj i omjer piretrina u cvijetu učinkovitiji iako biljka razvije nešto veću zelenu masu na plodnijem tlu. Jednogodišnja biljka tolerira ekstremne temperature od -12 °C do +40 °C, ali najbolje ipak uspijeva u umjerenijem temperaturnom rasponu. Cvjetni izbojci i pupovi su neotporni na mraz te lako izmrznu.
U svom prirodnom staništu, cvjeta u samo jednom ciklusu od oko tjedan dana, ali u blizini ekvatora pri specifičnim nadmorskim visinama dalmatinski buhač cvate uzastopno cijele godine. U Keniji ili južnoj Indiji, na primjer trajanje cvatnje u tri do četiri ciklusa iznosi 7-11 mjeseci u godini, što direktno implicira višestruko veće prinose, rentabilnost nasada te nisku finalnu cijenu proizvoda. Također biljka tu uz veći urod postiže i značajno veće prinose aktivne tvari - piretrina, tako da u odnosu na dosad najveću zabilježenu vrijednost piretrina na Lastovu u Hrvatskoj od 1,3 % u Ruandi ostvareni udjeli piretrina sežu i do 3,5%[10] U samonikloj populaciji primorske Hrvatske postotak aktivne tvari prosječno iznosi oko 0.69% piretrina[11] Biljka počinje cvjetati tek u drugoj godini, u trećoj se ostvaruje puna proizvodnja a ekstenzivni uzgoj je isplativ do četvrte godine zbog razmjernog pada broja cvjetova po biljci, kada se u zemljama gdje se najviše proizvodi npr.Keniji, Tanzaniji, Etiopiji i Australiji biljke zaoravaju jer se ne kompostiraju. U tom tipu uzgoja nije preporučljivo da na istom mjestu dalmatinski buhač bude više od pet godina također i zbog primjećenog pada broja korisnih gujavica u zemlji te tzv. efekta 'zamora' zemlje.
Biljci ne škode dugotrajne ljetne suše; ipak poželjne su jedna do dvije ljetne kiše, no vrlo brzo razvija gljivične bolesti u krajevima s kišnom sezonom. U komercijalnim nasadima su evidentirane sljedeće gljivične bolesti: Sclerotinia, Fusarium, Rhizoctonia, Phytophthora, Phoma, Pythium, Thielaviopsis, Stemphyllium, Colletotrichum te bolesti odumiranja pupova uzrokovane Coniothyrium, Gleosporium, Ramularia belluensis, itd[12].
Sjeme dalmatinskog buhača sporo i neravnomjerno klija (20 - 50 dana), mlada biljčica ima slabiji prirast od većine korova a i u odrasloj fazi ne podnosi blizinu 'susjeda' te je na komercijalnim nasadima upotreba herbicida u tri ključne faze rasta imperativ ekonomske isplativosti uzgoja. Lošim početnim prirastom biljčica u australskim nasadima prskanja idu 12-15 puta u prvih šest mjeseci i to s nizom kemikalija[13].
Zbog navedenog čestog uzgojnog korištenja herbicida, fungicida i otapala kao npr. heksan te sinergenata kao npr. potencijalno karcerogeni PBO [14], velik dio na tržištu prisutnog piretrina, iako prirodnog podrijetla, ne može se kategorizirati kao čisti ekološki proizvod.
Prvi pisani tragovi uzgoja u svrhu spravljanja insekticida počinju oko 1850. godine, a smatra se da su se pripravci koristili mnogo ranije među primorskim stanovništvom. [15] [16]
Komercijalni dio priče počinje 1839. ili 1840. kada je izvjesna Anna Rosauer koja je živjela u Dubrovniku navodno zbog njegove ljepote ubrala buket cvjetova dalmatinskog buhača. Po legendi, nakon što je buket uvenuo ostavila ga u krajičku sobe te za nekoliko dana pronašla uginule kukce pod njim. Poduzetna Anna se odmah upustila u pokušaj proizvodnje mljevenog cvjetnog praha, a njen rad je nastavio ljekarnik dr. Antun Drobac; naknadno proglašen zaslužnim građaninom grada.[17] Slijede godine pojave kombiniranja skupljanja samoniklih biljaka s plantažnim uzgojem po cijeloj primorskoj Dalmaciji, i pojave prvih selekcioniranih kultivara s većim prinosima po jedinici površine, koje su uzgajivačima ugovorno dijelile tadašnje otkupne stanice i zadruge od sredine 19. stoljeća. Prvi rasadnik je zabilježen u Župi Dubrovačkoj a potom na otocima Šolti, Hvaru i Braču. Početni manji izvoz u zemlje zapadne Europe te znanstvena potvrda tadašnje visoke kvalitete, pokrenula je potražnju iz cijelog svijeta, te je zabilježen prvi izvoz u SAD 1859.[18]; kasnije značajno izvozno tržište za dalmatinski buhač. Edouard Heckel detaljno je opisao eksperimentalna pokušališta dalmatinskog buhača u Francuskoj Provansi od 1899. do 1913., te je zaključno prvi preporučio uzgoj biljke u ekvatorijalnoj Africi radi višekratnih cvatnji tijekom godine, povoljnih klimatskih uvjeta te niske cijene rada u tadašnjim kolonijama.[19] Obala južne Kalifornije je jedino mjesto na teritoriji SAD gdje je dalmatinski buhač zaživio u komercijalnim okvirima, i to po instrukcijama izvjesnog g. Milka, iseljenika s dubrovačkog područja kojem je otac ranije poslao sjeme. 1886. je evidentirana proizvedenja kalifornijskog Dalmatinskog buhača premašila 52 tone suhog cvijeta.[20] 1881. je poslano sjeme također s otoka Brača ili Hvara u južni Japan gdje je u toplijim prefekturama organizirana značajna proizvodnja, a u godinama nakon niču veće plantaže u Alžiru, Tunisu, Kini, Indiji, Australiji itd. Usprkos sve većoj konkurenciji, proizvodnja u ondašnjoj Kraljevini Dalmaciji kao dijelu Austro-Ugarske a potom i u doba Kraljevine Jugoslavije progresivno raste, sa vrhuncem 1925. od 2560 hektara nasada koji su dali 1200 tona suhog cvijeta.
Kao prekretnice u intenzivnom uzgoju dalmatinskog buhača na Hrvatskom primorju uzimaju se godina 1924. kada je Lavoslav Ružička s kolegom prof. Staudingerom objavio svoj rad na kemijskoj determinaciji piretrin – insekticidni sastojak cvijeta te 1926. kada je engleski ratni heroj kapetan Gilbert Walker osnovao prve visokoprinosne plantaže u Keniji. Radovima Vukovarca Lavoslava Ružičke i poslije njegovih suradnika dokazana je inferiornost uzgojnih uvjeta Hrvatske i općenito cijele Europe (višestruko niža koncentracija piretrina) u odnosu na afričko-ekvatorijalne, te je tako iako dotad čvrsto etabliran, dalmatinski buhač počeo polako nestajati sa svjetskog tržišta zbog prepolovljene otkupne cijene. Zanimljivost je da su navedeni radovi Staudingera i Ružičke u tajnosti završeni 1916. a objavljeni tek 1924. zbog nade da će oni uspjeti sintetizirati aktivnu tvar. Usporednom analizom cvjetova zasijanih dalmatinskim sjemenom, Tattersfield [21] konačno je demonstrirao superiornost afričkog uzgojnog područja, utvrdivši tada dvostruko veću insekticidnu vrijednost kenijskog u odnosu na cvijet uzgojen na hrvatskom primorju.
Nakon 2. svjetskog rata zabilježeni su brojni pokušaji selekcije boljih kultivara i revitalizacije industrijske proizvodnje u Dalmaciji, u ostatku Hrvatske, pa i Sloveniji i Srbiji[22], ali su gotovo svi zaključeni ponajprije zbog vrlo osjetljive proizvodnje, neisplativosti ili dobivene razočaravajuće insekticidne bioučinkovitosti uroda. Neprilagođenost klimatsko-uzgojnog područja, gubitci u nasadima[23], visoka ulaganja u ekstrakcijska postrojenja i prateću infrastrukturu, te iznimna nepostojanost proizvoda učinili su da uz nesiguran plasman biljka kod nas ne zaživi opet na komercijalno industrijskom nivou.
Danas se na jugu Hrvatske dalmatinski buhač komercijalno ipak još uvijek uzgaja, a osim u znanstvenim krugovima radovi na selekciji i održanju kulturne baštine se praktično i dalje implementiraju. [24]
Dalmatinski buhač u prirodnom staništu.
Dalmatinski buhač u prirodnom staništu.
Cvijet dalmatinskog buhača.
Osušen središnji dio cvijeta sa sjemenkama.
Dalmatinski buhač (lat. Tanacetum cinerariifolium; sinonim Chrysanthemum cinerariifolium) autohtona je hrvatska biljka iz porodice glavočika, važna kao izvor prirodnog insekticida Piretrina. Raste na jugu Hrvatske, odakle i ime Dalmatinski buhač za razliku od sličnih vrsta kavkaskog, perzijskog, armenskog i drugih vrsta buhača.
Piretrum atau Tanaman Piretrum merupakan tumbuhan sejenis terna yang memiliki bunga. Tanaman ini tumbuh subur di lingkungan yang memiliki iklim dan cuaca serta topografi yang ekstrem/menantang. Sepanjang sejarahnya,[1] Piretrum telah dibudidayakan dan telah tumbuh liar didaerah lintang tinggi mulai dari pegunungan Alphen di Eropa sampai ke dekat Semenanjung Korea di timur. Beberapa waktu ini, Piretrum banyak dibudidayakan di Brazil, Australia, Afrika Timur terutama Kenya dan Meksiko.
Tanaman ini mempunyai tinggi 20–70 cm dan tumbuh baik pada ketinggian + 200 m.Piretrum tampil dengan daun majemuk, menyirip berwarna hijau dengan tangkaiberbentuk segitiga yang panjangnya 6–15 cm dengan pangkal yang berpelapahpendek berwarna ungu. Bunga tanaman iniberwarna putih bersih yang disangga tangkai yang panjangnya sekita 15 cm yangberalur dan berambur. Bunga tersebut berbongkol dengan diameter sampai 1 cm.Sementara buahnya berbentuk jarum yang panjangnya 0,3–4 mm. Biji tersebutberukuran kecil kecil kuning. Kandungan yang terdapat minyak atsiri (parafin,piretrosin dan chrisantemin, piretrin, piretrolun dan sinerin).
Tanaman dengan nama latin Phyretrum cinerariaefolium ini sebagai pestisida alami konon telah dikenalkan oleh bangsa Parsi atau orang-orang Persia (Iran) untuk mengendalikan kutu dan ulatsejak tahun 800-an masehi. Serbuk bunga piretrum mengandung bahan aktif piretrin yang efektif mengendalikan ulat, membunuh banyak jenis serangga dan kutu.
Saat ini telah dibuat beragam produk-produk hasil olahan piretrum. kenya tercatat sebagai salah satu negara utama yang menghasilkan produk-produk Piretrum. Piretrum umumnya dipakai sebagai insektisida alami
Piretrum di Afrika Timur diperkenalkan oleh Inggris dan Amerika Serikat sekitar tahun 1920-an. Hal itu dilakukan karena Inggris dan Amerika Serikat melihat peluang/potensi besar penanaman piretrum didaerah Arika Timur. Sejak saat itulah Piretrum dibudidayakan oleh banyak petani-petani kecil di wilayah Kenya, Zanzibar dan Tanzania. Bahkan sejak tahun 1978, Kenya telah menjadi produsen piretrum nomor wahid dengan presentase 70 % dari seluruh piretrum dihasilkan di Kenya.
Selain di Kenya, piretrum juga berkembang di Tanzania. Tanzania menghasilkan setidak-tidaknya 20 % piretrum dunia. Penanaman piretrum dinegara itu terpusat di wilayah utara sekitar Gunung Kilimanjaro. Sejak tahun 1986, Tanzania memiliki Tanzania Pyrethrum Board ("TPB")/dewan piretrum Tanzania.
Piretrum di Australia pertama kali ditanam di pulau Tasmania dalam jumlah yang kecil. Sejak saat itu, piretrum ditanam diberbagai tempat di Australia. DI Queensland, tercatat ada beberapa pabrik sabun piretrum.
Piretrum atau Tanaman Piretrum merupakan tumbuhan sejenis terna yang memiliki bunga. Tanaman ini tumbuh subur di lingkungan yang memiliki iklim dan cuaca serta topografi yang ekstrem/menantang. Sepanjang sejarahnya, Piretrum telah dibudidayakan dan telah tumbuh liar didaerah lintang tinggi mulai dari pegunungan Alphen di Eropa sampai ke dekat Semenanjung Korea di timur. Beberapa waktu ini, Piretrum banyak dibudidayakan di Brazil, Australia, Afrika Timur terutama Kenya dan Meksiko.
Il piretro della Dalmazia (Tanacetum cinerariifolium (Trevir.) Sch.Bip.) è una pianta della famiglia delle Asteracee, coltivato per le sue proprietà insetticide.
Alta 40–60 cm, è una specie erbacea perenne, cespugliosa, pelosa, cresce in gruppi, con foglie lobate e fiori raccolti in capolini solitari con disco giallo e ligule bianche, del diametro di circa 4 cm.
Il piretro della Dalmazia è una specie autoctona dell'Europa sud-orientale (Croazia, Montenegro ed Albania), ma grazie alle sue proprietà viene ampiamente coltivato in Europa (in particolare in Italia e Spagna), in Giappone, in Nord Africa, in Kenya e in Ruanda (dove le grandi piantagioni mettono a rischio il parco nazionale dei Virunga, habitat dei gorilla).
Dai capolini raccolti appena schiusi, fatti essiccare all'ombra e macinati si ottiene una polvere giallo-verdognola detta "razzia" o piretro dall'alto potere insetticida in quanto contenente particolari principi attivi (le piretrine) che agiscono sul sistema nervoso degli insetti. I due principi attivi attualmente più utilizzati per la loro efficacia, sia nello stadio adulto che larvale dell'insetto, sono la tetrametrina e la cipermetrina.
Il piretro della Dalmazia (Tanacetum cinerariifolium (Trevir.) Sch.Bip.) è una pianta della famiglia delle Asteracee, coltivato per le sue proprietà insetticide.
Multimedia w Wikimedia Commons Tanacetum cinerariifolium – gatunek byliny z rodziny astrowatych. Pochodzi z rejonu obszaru Morza Śródziemnego, szczególnie znad wybrzeża Adriatyku.
Dawniej zaliczany był do rodzaju złocień (Chrysanthemum), stąd też rozpowszechniła się jego polska nazwa złocień dalmatyński (drugi człon nazwy pochodzi od rejonu występowania – Dalmacji). W najnowszych ujęciach taksonomicznych przeniesiony został do rodzaju wrotycz (Tanacetum[2]), nazwa złocień jest już więc nieprawidłowa. Prawidłowa polska nazwa powinna brzmieć: wrotycz dalmatyński.
Wysokość do 1 metra. Liście trzykrotnie pierzastodzielne, z owłosieniem szarym. Koszyczki kwiatowe osadzone w szczytowych partiach słabo ulistnionych łodyg. Okrywa koszyczka żółtawa, okwiat biały kwiaty języczkowe. Owoc – niełupka.
Roślina owadobójcza, wysuszone koszyczki kwiatowe zawierają trującą pyretrynę, używaną do produkcji środków owadobójczych. W tym też celu bywa uprawiana w przydomowych ogródkach.
Tanacetum cinerariifolium – gatunek byliny z rodziny astrowatych. Pochodzi z rejonu obszaru Morza Śródziemnego, szczególnie znad wybrzeża Adriatyku.
Dalmatinerkrage (Tanacetum cinerariifolium ) är en växtart i familjen korgblommiga växter. Arten är vildväxande i bland annat Serbien, Kroatien och Albanien.
Wikimedia Commons har media som rör Dalmatinerkrage.
Dalmatinerkrage (Tanacetum cinerariifolium ) är en växtart i familjen korgblommiga växter. Arten är vildväxande i bland annat Serbien, Kroatien och Albanien.
Tanacetum cinerariifolium là một loài thực vật có hoa trong họ Cúc. Loài này được (Trevir.) Sch.Bip. miêu tả khoa học đầu tiên năm 1844.[1]
Tanacetum cinerariifolium là một loài thực vật có hoa trong họ Cúc. Loài này được (Trevir.) Sch.Bip. miêu tả khoa học đầu tiên năm 1844.
除蟲菊（学名：Chrysanthemum cinerariifolium）是菊科的多年生草本植物。其胚珠內含類除蟲菊酯物 （Pyrethroid），是制造殺蟲劑的原料之一。原產于地中海地區，被發現于塞爾維亞。大日本除蟲菊（金鳥）的創始者上山英一郎利用除蟲菊，發明了螺旋形蚊香。其所含的除虫菊内酯是一种对冷血动物具有高毒性的细胞毒，并能促进植物根系的生长。
这是一篇與植物相關的小作品。你可以通过编辑或修订扩充其内容。 除蟲菊（学名：Chrysanthemum cinerariifolium）是菊科的多年生草本植物。其胚珠內含類除蟲菊酯物 （Pyrethroid），是制造殺蟲劑的原料之一。原產于地中海地區，被發現于塞爾維亞。大日本除蟲菊（金鳥）的創始者上山英一郎利用除蟲菊，發明了螺旋形蚊香。其所含的除虫菊内酯是一种对冷血动物具有高毒性的细胞毒，并能促进植物根系的生长。
Pyrethrum cinerariifolium Trevir.
英名 Dalmatian chrysanthemumシロバナムシヨケギク（白花虫除菊、学名：Tanacetum cinerariifolium）は、キク科の多年草。除虫菊という名前でも知られる。
胚珠の部分にピレスロイド（ピレトリン）を含むため、殺虫剤の原料に使用されている。地中海沿岸原産であり、セルビアで発見された。かつて国内の主産地だった広島県因島市（現尾道市）の市花。開花時期には島の斜面が美しい白い花で埋まった[1]。
大日本除虫菊（金鳥）の創始者上山英一郎がこの除虫菊を使って、渦巻型の蚊取線香を発明した。
花の見頃は、5月頃。
日本への渡来は1886年（明治19年）であり、はじめは、博物学者田中芳男送付の種子を東京衛生試験所薬草園で栽培採種し、これを播種し、1888年（明治21年）5月に初めて製粉、効果をハエやノミに試み、良結果を得た。よって同一種子を農商課植物園で試作し、一部を和歌山県内の集産場で栽培した。
農務局のものは熊本県にも送付され、特に和歌山県で営利的成功をおさめた。一方、1888年に大阪の清水多三郎が除虫菊粉の取引をしていた関係上、神戸のモルフ商会から種子を取り寄せ、播種したが、わずかに観賞用にとどまった。また一方、当時和歌山県でみかん農園を運営していた上山英一郎が、種子交換によりアメリカから得た種子を播種、最初は観賞用として栽培していたが、後にこの菊に殺虫成分が含まれるのを知り、殺虫剤として接種･栽培に取り組み、他県にも種子を分けて製粉を試みると共に、上山が製造した蚊取り線香が大いに売れたことで、後に金鳥を設立することとなると共に、除虫菊界の恩人とも呼ばれることになる。日本で栽培された当時は、輸入品に圧倒されていたが、国内での栽培量も安定し始め、1898年（明治31年）には対米輸出を開始、第一次世界大戦以降には、除虫菊の世界的な生産地となった。
花の七分から八分開いたものを順次、数回にわけて採集するのが理想的であるが、労力の関係上、咲きそろった時に採集することが多い。採集作業は花序を人差し指と中指との間にはさんで摘み取り、労力の少ない場合は大多数の花の開いた株を選んで根際から刈り取る。蚕棚のような棚を作って筵（むしろ）を敷き、薄く花を散布し、陰干しにする。大規模の場合は蚕棚式またはベルトコンベヤー式の火力乾燥機を用いる。乾燥させたものはブリキ缶その他の防湿器物に容れて貯蔵する。貯蔵しておいた乾花を適宜取り出し、焙炉で十分に乾燥させたのち搗（つき）臼、石臼または薬研その他で粉砕する。大規模の場合は水力、電力による並列した搗臼を用いる。粉末は篩分して製品とし、残殻は再び粉砕する。
二つの世界大戦の戦間期の日本の主産地として和歌山、愛媛、香川、岡山、北海道、広島があった。特に瀬戸内海沿岸各地の段々畑で多く栽培されており、特に因島や小豆島では耕地面積の多数を占めていた[1]。第二次世界大戦中までは日本が世界一の生産国であった。しかし、戦後は食料増産が必要となり栽培面積が激減し、また殺虫剤としてピレトリン類似化合物のピレスロイドが使われるようになると、ケニアなどでは殺虫剤の原料として栽培されてはいるものの、日本では産業用としての栽培は行われなくなった。
現在では、かつて主産地のひとつであった因島で観光用にシロバナムシヨケギクの栽培が行われている[1]。
この項目は、植物に関連した書きかけの項目です。この項目を加筆・訂正などしてくださる協力者を求めています（プロジェクト:植物／Portal:植物）。 シロバナムシヨケギク（白花虫除菊、学名：Tanacetum cinerariifolium）は、キク科の多年草。除虫菊という名前でも知られる。
胚珠の部分にピレスロイド（ピレトリン）を含むため、殺虫剤の原料に使用されている。地中海沿岸原産であり、セルビアで発見された。かつて国内の主産地だった広島県因島市（現尾道市）の市花。開花時期には島の斜面が美しい白い花で埋まった。
大日本除虫菊（金鳥）の創始者上山英一郎がこの除虫菊を使って、渦巻型の蚊取線香を発明した。
花の見頃は、5月頃。
.JPG)
