Тенкоклуната српоклуна шлука (науч. Numenius tenuirostris) е крајбрежна птица од фамилијата на мочварките (Scolopacidae). Тaa се размножува во мочуриштата и тресетиштата во тајгата на Сибир, и е птица преселница, која порано презимувала во плитките слатководни живеалишта околу Медитеранот. Овој вид може да заскита во западниот дел на Европа, на Канарски Острови, Азорски Острови, Оман, Канада и Јапонија.
Тенкоклуната српоклуна шлука е мала крајбрежна птица, со должина од 36 до 41 см, со распон на крилјата 77-88 см. Таа е колку шарената српоклуна шлука во големина, но перјето ѝ е послично на малата српоклуна шлука. Возрасната птица за време на сезоната на парење е претежно сивкавокафеава одозгора, со белкав долен дел од грбот и под опашката. Кај слабините има округли или срцевидни дамки. Вон сезоната на парење перјето е слично, но со помалку дамки кај слабините. Мажјаците и женките се слични, со тоа што женките имаат подолг клун, што придонесува меѓу половите да нема конкуренција при исхраната. Перјето на младенчињата е многу слично со тоа на возрасните, но дамките им се прошарани со кафеави линии, а срцевидните декорации им се појавуваат кон крајот на првата зима.
Споредено со малата српоклуна шлука, оваа шлука е побела на градите, опашката и под крилјата; и клунот ѝ е пократок, потенок и малку поправ во основата. Стреловидните декорации на слабините кај малата српоклуна шлука се различност од срцеликите кај оваа.
Овој вид е побел од останатите слични видови, и е бел под крилјата, што е основа за препознавање и разликување.
Се огласува со куур лии, слично како малата српоклуна шлука, но со повисок тон, помелодично и пократко. Тревожниот повик е брзо куу-ии.
Малку се знае за размножувањето на оваа птица, но малкуте гнезда што се набљудувани имале по 4 јајца.
Се храни користејќи го долгиот клун за сондирање во меката кал и земја каде наоѓа мали без’рбетници, но исто така, ќе собере мали животинки од површината ако ѝ се пружи можност. Таа редовно се собира во големи јата вон сезоната на парење, понекогаш и со други видови, а особено со малата српоклуна шлука.
По долг период на постојан пад на популацијата, тенкоклуната српоклуна шлука е многу ретка, а популацијата и натаму ѝ опаѓа. Ова значи дека има помалку од 50 возрасни птици, со не повеќе од две или три потврдени видувања во последните пет (броејќи од 2007). Како резултат на тоа, оваа птица се смета за критично загрозен вид. Тоа е првиот европски вид кој најверојатно ќе стане исчезнат, по големиот пингвин кој изумрел пред околу 150 години.
Се смета дека основната причина за ваквата ситуација е интензивниот лов на зимувалиштата на Медитеранот, губење на живеалиштата за зимување.
Последно добро документирано гнездо на оваа птица било 1924 во Сибир ().[2] Оттогаш, иако се трага по нив, местата за размножување не можат да им се пронајдат (но не е чудно кога се однесува на 100.000 км² за претрага).
Во поблиско минато, 20 птици се забележани во Италија 1995. А (4–7 мај 1998) едно младенче старо 1 година било забележано во Англија.[3]
Како и да е, птиците сè уште постојат, но се верува дека нивниот број не е поголем од вкупно 50 возрасни, а и тој број опаѓа, и најверојатно има само една група.
Тенкоклуната српоклуна шлука (науч. Numenius tenuirostris) е крајбрежна птица од фамилијата на мочварките (Scolopacidae). Тaa се размножува во мочуриштата и тресетиштата во тајгата на Сибир, и е птица преселница, која порано презимувала во плитките слатководни живеалишта околу Медитеранот. Овој вид може да заскита во западниот дел на Европа, на Канарски Острови, Азорски Острови, Оман, Канада и Јапонија.