dcsimg

Слезовидни ( Macedonian )

provided by wikipedia emerging languages
 src=
Hibiscus moscheutos

Слезовидните (науч. Malvales) се ред на цветни растенија со 6.000 видови во 9 фамилии (APG II). Редот е сместен во класата еврозиди II од групата на евдикотите.

Растенијата од овој ред се претежно мали грмушки и дрва; највеќето фамилии се одликуваат со космополитска распространетост во тропите и суптропите и ограничено присуство во умерените подрачја. Интересен случај е Мадагаскар, каде има три ендемски фамилии на слезовидни растенија (Sphaerosepalaceae, Sarcolaenaceae и Diegodendraceae).

Многу видови од редот се познати по дрвото што го даваат. Такви се балзата (Ochroma) која се цени бидејќи е лесна, и липата (Tilia), која е погодна за резбање. Какаовото дрво (Theobroma cacao) ја дава основната состојка во чоколадо. Оревите од растението кола (Cola) се значајни поради кофеинот што го содржат, и од кои во минатото се правеле пијалоците кола. Други попознати членови се маслиницата, хибискусот, украсниот слез, бамјата, баобабот, памукот и капокот.

Растенијата имаат разновидна морфологија и не делат многу заеднички особини. Најчесто се среќаваат дланковидните листови, споени чашки и извесна структура и хемиски состав на семето. Кората честопати е влакнеста, направена од слоеви мек флоем.

Фамилии (APG)

Наводи

  1. Nickrent, Daniel L. "Cytinaceae are sister to Muntingiaceae (Malvales)", Taxon 56 (4): 1129-1135 (2007) (извадок)
  • Alverson, W. S., K. G. Karol, D. A. Baum, M. W. Chase, S. M. Swensen, R. McCourt, and K. J. Sytsma (1998). Circumscription of the Malvales and relationships to other Rosidae: Evidence from rbcL sequence data. American Journal of Botany 85, 876-887. (Available online: извадок)
  • Bayer, C. and K. Kubitzki. 2003. Malvaceae, стр. 225–311. In K. Kubitzki (ed.), The Families and Genera of Vascular Plants, vol. 5, Malvales, Capparales and non-betalain Caryophyllales.
  • Edlin, H. L. 1935. A critical revision of certain taxonomic groups of the Malvales. New Phytologist 34: 1-20, 122-143.
  • Judd, W.S., C. S. Campbell, E. A. Kellogg, P. F. Stevens, M. J. Donoghue (2002). Plant Systematics: A Phylogenetic Approach, 2nd edition. стр. 405–410 (Malvales). Sinauer Associates, Sunderland, Massachusetts. ISBN 0-87893-403-0.
  • Kubitzki, K. and M. W. Chase. 2003. Introduction to Malvales, стр. 12– 16. In K. Kubitzki (ed.), The Families and Genera of Vascular Plants, vol. 5, Malvales, Capparales and non-betalain Caryophyllales.
  • du Mortier, B. C. J. (1829). Analyse des Familles de Plantes, avec l'indication des principaux genres qui s'y rattachent, стр. 43. Imprimerie de J. Casterman, Tournay.
  • Watson, L., and Dallwitz, M. J. (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, and information retrieval. http://delta-intkey.com
  • Whitlock, B. A. (October 2001). Malvales (Mallow). In: Nature Encyclopedia of Life Sciences. Nature Publishing Group, London - DOI | ELS)

license
cc-by-sa-3.0
copyright
Автори и уредници на Википедија

Слезовидни: Brief Summary ( Macedonian )

provided by wikipedia emerging languages
 src= Hibiscus moscheutos

Слезовидните (науч. Malvales) се ред на цветни растенија со 6.000 видови во 9 фамилии (APG II). Редот е сместен во класата еврозиди II од групата на евдикотите.

Растенијата од овој ред се претежно мали грмушки и дрва; највеќето фамилии се одликуваат со космополитска распространетост во тропите и суптропите и ограничено присуство во умерените подрачја. Интересен случај е Мадагаскар, каде има три ендемски фамилии на слезовидни растенија (Sphaerosepalaceae, Sarcolaenaceae и Diegodendraceae).

Многу видови од редот се познати по дрвото што го даваат. Такви се балзата (Ochroma) која се цени бидејќи е лесна, и липата (Tilia), која е погодна за резбање. Какаовото дрво (Theobroma cacao) ја дава основната состојка во чоколадо. Оревите од растението кола (Cola) се значајни поради кофеинот што го содржат, и од кои во минатото се правеле пијалоците кола. Други попознати членови се маслиницата, хибискусот, украсниот слез, бамјата, баобабот, памукот и капокот.

Растенијата имаат разновидна морфологија и не делат многу заеднички особини. Најчесто се среќаваат дланковидните листови, споени чашки и извесна структура и хемиски состав на семето. Кората честопати е влакнеста, направена од слоеви мек флоем.

Фамилии (APG) Бикси (Bixaceae) Лавадани Cistaceae) Лушпосемени Cochlospermaceae) Прасци (Cytinaceae) Диегодендрони (Diegodendraceae) Двокрилноплодни (Dipterocarpaceae) Слезови (Malvaceae) Мунтигии (Muntingiaceae) Неуради (Neuradaceae) Сарколени (Sarcolaenaceae) Сферосепали (Sphaerosepalaceae) Маслиници (Thymelaeaceae)
license
cc-by-sa-3.0
copyright
Автори и уредници на Википедија