أصلة هندية

Лушпите на главата на тигрестиот питон

Тигрест питон како се сонча пред својата дупка

Жолта варијанта на кожата

Тигрест питон или индиски питон^[1] (науч. Python molurus) — голем неотровен питон кој може да се најде во многу тропски и суптропски краишта на Јужна Азија и Југоисточна Азија. Видот е ограничен на Јужна Азија. Општо е посветло обоен од Бурманскиот питон и обично достигнува 3 метри должина.^[2]

Оваа змија може да се види во терариумот на Зоолошката градина во Скопје.^[3]

Вообичаени имиња

Индиски питон,^[1] питон со црна опашка,^[4] индиски питон - камењар, азиски питон - камењар.^[5][6] На непалски јазик се нарекува аџ(ин)гар, на хинди и маратски, аздаха (истоветно на македонскиот збор „аждаја“^[7]) на урду и авџогор на бенгалски. Во Шри Ланка видот е наречен пимбура (පිඹුරා) на синхалски јазик. Името на подвидот Python molurus pimbura се смета дека е изведен од името дадено во Шри ланка. Како и да е, пимбура, или Цејлонски питон повеќе не се смета за подвид и поради тоа индискиот и цејлонскиот питон се регистрирани како истото животно.

Опис

Бојата е белузлава или жолтеникава со дамки чии нијанси варираат од жолто-кафена боја до темно кафена боја. Боите може да варираат во зависност од околината и живеалиштето. Примероците од ридските шуми во Западните Гати и Асам се потемни, додека тие од висорамнината Декан и источниот брег се обично посветли.^[8]

Во Пакистан индиските питони обично достигнуваат должина од 2,4-3 метри.^[9] Во Индија, номиналниот подвид расте до 3 метри во просек. ^[2][8] Оваа вредност е поткрепена со истражување изведено во 1990 година во Националниот парк „Кеоладео“, каде најголемите 25% од популацијата на питони била со должина од 2,7-3,3 метри. Само на два примероци им е измерена должина од 3,6 метри.^[10] Поради настанатите помешувања со бурманскиот питон, претерувањата и истегнатите кожи во минатото, тешко е да се одреди најдолемата должина на овој подвид. Најдолгиот стручно измерен примерок, кој е пронајден во Пакистан, имал должина од 4,6 метри и тежина од 52 килограми.

Распространетост

Номиналниот подвид се наоѓа во Индија, Јужен Непал, Пакистан, Шри Ланка, Бутан, Бангладеш и веројатно во северниот дел на Бурма.^[11]

Живеалиште

Живеалиштето опфаќа широк опсег на средини, вклучувајќи ги тревните површини, мочуриштата, карпестите предели, шумските предели итн. Изборот претежно зависи од трајниот извор на вода.^[12] Понекогаш може да се најдат во напуштени дувла на цицачи, шупливи дрвја, густа вегетација со речни трски и во коренестите делови на грмушести растенија.^[8]

Поведение

Овие змии се летаргични и се движат бавно и дури и во природното живеалиште изразуваат плашливост и ретко се обидуваат да нападнат дури и кога се нападнати. Движењето е обично праволиниско. Тие се одлични пливачи и во вода се чувствуваат удобно. Тие можат да седат целосно потопени во вода во времетраење од повеќе минути доколку е потребно, но обично претпочитаат да останат во близина на брегот.

Исхрана

Како и сите змии, индиските питони се карнивори и се хранат со цицачи, птици и рептили без пребирање, но се чини дека претпочитаат цицачи во нивната исхрана. При близина на пленот се побудуваат кон активност, при што напредуваат тресејќи ја опашката и се фрлаат со отворена уста. Живиот плен се дави и убива. Една или две намотки се користат за да се држи во цврст стисок. Пленот го губи здивот и неможејќи да дише се предава и потоа е проголтан со главата напред. По обилен оброк, питонот е нерасположен да се движи. Доколку е приморан да се движи, големите парчиња од оброкот може да пробијат низ телото на змијата. Затоа, доколку се вознемирени при варењето на храната, некои примероци прво го повраќаат оброкот со цел да избегаат од можни грабливци. По обилен оброк, питонот може да пости со недели, а најдолгиот забележан период на постење изнесува 2 години. Питонот може да проголта плен поголем од неговиот дијаметар бидејќи коските во вилиците не се поврзани. Исто така, пленот не може да избега од устата поради распоредот на забите (кои се во вид на накосена пила).

Размножување

Легло јајца на тигрест питон

Тие се јајценосни животни, до 100 јајца се положуваат од женката, кои подоцна се заштитени и инкубирани од истата.^[12] За таа цел, се покажало дека тие се способни да ја подигнат својата телесна температура над температурата на средината со помош на движења на мускулите.^[13] Изведените единки се 45-60 цм долги и растат брзо.^[12] Вештачки метод за инкубација е развиен во Индија за успешно одгледување на изведени единки од напуштени јајца, користејќи се со комори со вештачки створени услови.

Заштитен статус

Индискиот питон е класифициран како речиси загрозен вид со низок ризик на Црвениот список на загрозени видови на МСЗП.^[14] Ова влистување кажува дека може да стане загрозен од истребување и дека има потреба од почесто утврдување на статусот.^[15]

Таксономија

Во литературата може да се сретне уште еден подвид: P. m. pimbura Deraniyagala, 1945, кој може да се најде во Шри Ланка.

Бурманскиот питон (Python bivittatus) се сметал за подвид на тигрестиот питон сè до 2009 г, кога му е променет статусот во вид на питон.^[16] Името Python molurus bivittatus може да се сретне во постара литература.

Наводи

અજગર ( અંગ્રેજી: Indian Python, Indian Rock Python દ્વિપદ-નામ:Python molurus) એ ગુજરાતમાં દેખાતી સર્પોના કુલ બાર(૧૨) કુટુંબોની ત્રેસઠ^[૧] (૬૩) જાતિઓમાંની એક બિનઝેરી સર્પની જાતી છે.

ઓળખ

અજગર સામાન્ય પણે ૭ થી માંડીને ૯ ફીટ લંબાઈના જોવા મળે છે. મહત્તમ લંબાઈ ૧૯ ફીટ નોંધવામાં આવી છે^[૨]. અજગરને લગભગ બધાજ લોકો ઓળખતા હોય છે^[૨]. મુખ્યત્વે નિશાચર સર્પ છે. વૃક્ષ પર ખુબ ઉંચે સુધી ચડી શકે છે. અને વૃક્ષ પર લાંબો સમય શીકારની રાહ જોઈને ડાળિએ વીટળાઈને પડ્યો રહી શકે છે^[૨].

આહાર

આ સર્પને ભોજન તરીકે ગરમ લોહીવાળા પ્રાણીઓ વધારે પસંદ પડે છે જેમાં મુખ્યત્વે નાના પક્ષીઓ, હરણ અને વાંદરા મુખ્ય છે. એના ભરડાની મજબુતાઈ ગમે તેવા સશક્ત પ્રાણીનો શ્વાસ રૂંધીને મારી શકવા સમર્થ હોય છે^[૨].

પ્રજનન

અજગર ૮ થી લઈને ૭૦ સુધીની સંખ્યામાં મેલા ધોળા રંગના ઈંડા મુકીને પછી સક્રીયપણે ૬૦ દિવસ સુધી સેવે છે અને ઈંડાની નજીકમાં જ રહે છે. ઈંડામાંથી તાજા નિકળેલા બચ્ચા લગભગ ૫૦ સેન્ટીમીટર લાંબા હોય છે^[૨].

સંદર્ભ

இந்திய மலைப் பாம்பு ^[2] (Python molurus) அல்லது கருப்பு வால் மலைப் பாம்பு, ^[3] இந்தியப் பாறை மலைப்பாம்பு. என்பது ஒரு மலைப்பாம்பு இனமாகும். இது தெற்கு ஆசியா, தென்கிழக்கு ஆசியா ஆகிய பகுதிகளில் காணப்படுகிறது.

விளக்கம்

இப்பாம்பின் நிறம் மஞ்சள் அல்லது கருமை கூடிய பழுப்பு கொண்டது வழவழப்பான செதிள்கள், பிரகாசமான தழும்புகளைக் கொண்டிருக்கும்.. இவை வாழும் நிலப்பரப்பு, வாழ்விடம் பொருத்து இதன் நிறம் சற்று மாறுபடும். மலை காடுகளில் காட்டாக மேற்குத் தொடர்ச்சி மலைத்தொடர், அசாம் போன்ற மலைப்பகுதிகளில் உள்ள பாம்புகளின் நிறம் கரிய நிறத்துடனும், தக்காண பீடபூமி, கிழக்கு கடற்கரை பகுதிகளில் வாழக்கூடிய இப்பாம்புகள் சற்று வெளிரிய நிறத்தில் இருக்கும்.^[4]

பாக்கித்தானில் உள்ள இந்திய மலைப்பாம்புகள் பொதுவாக 2.4-3 மீட்டர் (7.9-9.8 அடி) வரை நீளம் உடையவை. ^[5] இந்தியாவில் உள்ள கிளையினங்கள் சராசரியாக 3 மீட்டர் (9.8 அடி) நீளம் வரை வளரும் ^[6][4]

புவியியல் எல்லை

இப்பாம்பின் கிளையினங்கள் இந்தியா , தெற்கு நேபாளம், பாக்கித்தான் , இலங்கை , பூட்டான் , வங்கதேசம், வடக்கு மியான்மார் போன்ற நாடுகளில் காணப்படுகிறது.^[7]

வாழ்விடம்

இவை புல்வெளிகள், சதுப்பு நிலம், கழிமுகம் பேன்ற இடங்களில் உள்ள பாறை அடிவாரத்தில், மரக்காடுகள், குறிப்பாக தண்ணீர் ஊற்றுகள் சார்ந்த வாழ்விடங்களில் பரவலான காணப்படுகிறது.^[8] சில நேரங்களில் இவை பாலூட்டிகளால் கைவிடப்பட்ட வளைகள், மரங்கள் பொந்துகள், தண்ணீர் நிறைந்த நாணல் மற்றும் சதுப்புநிலக் காடுகளில் காணப்படுகின்றன.^[4]

நடத்தை

இவை மந்தமாக, மெதுவாக நகர்வது வழக்கம் கொண்டவை. மறைந்திருந்து அதிரடியாக தன் உணவை வேட்டையாடக்கூடியது. பிற பாம்புகள் போல வளைந்து வளைந்து நகராமல் நேராக நகரக்கூடியவை. இவை மிகச்சிறப்பாக நீருக்கடியில் நீந்தக்கூடியவை. தேவைப்பட்டால் பல நிமிடங்கள் நீரில் மூழ்கி இருக்கும். இப்பாம்புகள் பொதுவாக நீர்நிலை அருகில் இருக்கவே விரும்புகின்றன.

உணவு

அனைத்து பாம்புகள் போலவே, இந்திய மலைப்பாம்புகள் ஊணுண்ணிகள் ஆகும். இவைற்றின் உணவு பாலூட்டிகள், பறவைகள் போன்றவை முதன்மையானவையாகும். இரையை திடீர் என தாக்கிப் பிடித்து ஒன்று அல்லது இரண்டு சுற்றுசுற்றிவளைத்து இரையை மூச்சு விட இயலாமல் செய்து கொல்கிறது. பின்னர் முதலில் தலையில் இருந்து விழுங்குகிறது. பெரிய உணவை சாப்பிட்ட பிறகு மந்தமாக பல நாட்கள் அல்லது பல வாரங்கள் செரிமானத்துக்கு ஓய்வெடுத்துக்கொள்ளும். நன்கு சாப்பிட்டு பிடிபட்ட மலைப்பாம்பு ஒன்று இரண்டு ஆண்டுகள்வரை பட்டினி இருந்துள்ளதாக பதிவு உள்ளது. இதன் தாடை எலும்புகள் இணைக்கப்படாததால் மலைப்பாம்பு அதன் உடல் விட்டத்தை விட பெரிய இரையை விழுங்க முடியும். மேலும், இரை அதன் வாயிலிருந்து தப்பிக்க இயலாதவாறு அதன் வாயினுள் பிடிமானள்ளது.

இனப்பெருக்கம்

பெண் பாம்புகள் ஒரு முறை 100 முட்டைகள் வரை இடும். பெண் பாம்புகளே முட்டைகள் பாதுகாக்காத்து அடைகாக்கும். ^[8] தன் உடல் தசைகளை சுருக்கி அதன் மூலம் சுற்றுப்புறத்தைவிட தங்கள் உடல் வெப்பநிலை அதிகரிக்கிறத்து அடைகாக்கும் திறன் கொண்டது என்று நிரூபிக்கப்பட்டுள்ளது.^[9] குட்டியின் நீளம் 45-60 செமீ (18-24) இருக்கும். இவை மிக விரைவில் வளரும்..^[8] வெப்பமூட்டி அறைகளை பயன்படுத்தி ஒரு செயற்கை அடைகாக்கும் முறையில் கைவிடப்பட்ட பாம்பு முட்டைகளில் இருந்து குஞ்சுகளை பொரிக்க முறை இந்தியாவில் வெற்றிகரமாக அமைக்கப்பட்டுள்ளது.^[10]

பாதுகாப்பு நிலை

இந்திய மலைப்பாம்புகள் அழியவாய்ப்பில் அச்சுறு நிலையை அண்மித்த இனம் என பன்னாட்டு இயற்கைப் பாதுகாப்புச் சங்கம் தனது செம்பட்டியல் வழியாக அறிவித்துள்ளது. (v2.3, 1996).^[11]

மேற்கோள்கள்

ಪೈಥಾನ್ ಮೊಲ್ಯುರಸ್ ಅಥವಾ 'ಭಾರತೀಯ ಹೆಬ್ಬಾವು ಒಂದು ಅತಿದೊಡ್ಡ, ಹೆಬ್ಬಾವು ಜಾತಿಗೆ ಸೇರಿದ ಹಾವು. ಸಾಮಾನ್ಯವಾಗಿ ಇವು ದಕ್ಷಿಣ ಏಷ್ಯಾದ ಮಳೆಕಾಡುಗಳಲ್ಲಿ ಕಂಡುಬರುತ್ತವೆ. ಇವು ಸಾಮಾನ್ಯವಾಗಿ ಬರ್ಮಾ ಹೆಬ್ಬಾವಿಗಿಂತ ಕಡಿಮೆ ತೂಕವನ್ನು ಹೊಂದಿರುತ್ತವೆ ಹಾಗೂ ಸಾಮಾನ್ಯವಾಗಿ ೩ ಮೀಟರ್ಗಳವರೆಗೂ ಬೆಳೆಯುತ್ತವೆ.

ನೋಡಿ

• ಅಸ್ಸಾಂನಲ್ಲಿ- ಮೇಕೆ ನುಂಗಿದ ಹೆಬ್ಬಾವು ಸುಸ್ತೋ ಸುಸ್ತು...;ಏಜೆನ್ಸಿಸ್‌;17 Jun, 2017;ಸುಮಾರು 15 ಅಡಿ ಉದ್ದದ ಹೆಬ್ಬಾವು ಹೊಟ್ಟೆ ಊದಿಕೊಂಡು ಚಲಿಸಲಾಗದೇ ನರಳಾಡುತಿತ್ತು. ಹಾವು ಹತ್ತಿರದ ಕಾಡಿನಿಂದ ಗ್ರಾಮಕ್ಕೆ ಬಂದು ಮೇಕೆಯೊಂದನ್ನು ನುಂಗಿದೆ...

ಉಲ್ಲೇಖ

1. ↑ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T. 1999. Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, vol. 1. Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 1-893777-00-6 (series). ISBN 1-893777-01-4 (volume).