Paralipophrys trigloides és una espècie de peix de la família dels blènnids i de l'ordre dels perciformes.
Menja algues, musclos i d'altres invertebrats bentònics.[7]
A les Illes Açores és depredat per Serranus atricauda.[8][9]
És un peix marí de clima subtropical.[4]
Es troba des de les costes de Bretanya (França), la península Ibèrica, el Marroc, el Mediterrani i el Mar de Màrmara fins al Senegal, les Illes Canàries i Madeira.[4][10][11][12][13] [14][15]
Pot respirar aire quan es troba fora de l'aigua.[16]
Paralipophrys trigloides és una espècie de peix de la família dels blènnids i de l'ordre dels perciformes.
Der Graue Schleimfisch (Paralipophrys trigloides, Syn.: Lipophrys trigloides) ist eine Art der Schleimfische, die im östlichen Atlantik anzutreffen ist.
Der Graue Schleimfisch besitzt einen schlank langgestreckten und seitlich abgeflachten Körper und wie alle Vertreter der Schleimfische keine Schuppen. Er erreicht eine Körperlänge bis 13 Zentimeter. Der abgerundete Kopf ist mit zwei kleinen, gegabelten Tentakeln ausgestattet, die großen Augen liegen hoch angelegt an den Kopfseiten. Die Färbung kann je nach Untergrund variieren, in der Regel ist der Körper grau bis olivfarben mit einer Zeichnung aus 5 bis 6 dunklen Querbalken.
Die Rückenflosse reicht vom Kopfansatz bis kurz vor den Übergang zur einteiligen Schwanzflosse und besitzt eine deutliche Einkerbung im Bereich des Übergangs zwischen den 12 Hart- und den 16 bis 17 Glieder- bzw. Weichstrahlen. Die fadenförmigen Bauchflossen sind kehlständig, liegen also vor den Brustflossen und bestehen aus einem harten und 3 weichen Strahlen. Die paarigen Brustflossen besitzen 13 Flossenstrahlen und die Afterflosse 2 Hartstrahlen und 18 Weichstrahlen. Die Schwimmblase fehlt wie bei allen Schleimfischen.
Der Graue Schleimfisch ist in den Küstenbereichen des Ostatlantiks von der Bretagne bis nach Marokko einschließlich der Azoren, Madeira und der Kanarischen Inseln sowie im Mittelmeer anzutreffen.
Die Fische leben im Brandungsbereich an Felsküsten dicht unter der Wasseroberfläche in Tiefen bis zu einem halben Meter. Dabei bevorzugen sie vor allem strukturreiche und steile Felsen mit Muschel- und Algenbewuchs. Gelegentlich sind die Fische auch oberhalb der Wasserlinie im vom Wellenschlag befeuchteten Felsbereich anzutreffen.
Sie ernähren sich von kleinen, bodenlebenden Kleinkrebsen wie Amphipoden, Würmern und Schnecken, außerdem fressen sie Algen.
Die Weibchen laichen von Februar bis Mai und legen die Eier versteckt unter Steine und in Felsspalten ab. Die Männchen bewachen die Gelege mehrerer Weibchen.
Der Graue Schleimfisch (Paralipophrys trigloides, Syn.: Lipophrys trigloides) ist eine Art der Schleimfische, die im östlichen Atlantik anzutreffen ist.
Babica buljooka (Paralipophrys trigloides) riba je iz porodice slingurki (lat. blenniidae). Jedina je poznata babica koja je aktivna i noću. Naraste do 10 cm,[1] golog je, sluzavog tijela, velike i izražene glave, s velikim očima i ustima s očnjacima u obje čeljusti. Peraje su razvijene, a leđno peraje se proteže cijelom dužinom leđa, podijeljeno u dva dijela. Ova vrsta babica nema očne izdanke. Boja tijela joj zavisi od boje okoline, a kreće se od sivo-maslinaste, tamno smeđe pa do tamno sive. Bočno ima nekoliko okomitih tamnijih područja. Mužjaci su u sezoni mriještenja smeđi. Ove babice su jako neaktivne, malo se pokreću, osim u sezoni parenja. Najčešće ih možemo naći na kamenju koja vire iz vode, gdje nepomično stoje u nekoj rupi ili procjepu. Mogu ostati dugo izvan vode, udišući zrak, čak i do 10 sati. Hrane se školjkama, raznim životinjicama i algama. Razmnožava se od februara do maja.
Ovu babicu možemo naći na cijelom Mediteranu i Crnom moru, na obalama istočnog Atlantika od Bretagne (Francuska), pa sve do Senegala i Kanarskih otoka i Madeire[2].
Babica buljooka (Paralipophrys trigloides) riba je iz porodice slingurki (lat. blenniidae). Jedina je poznata babica koja je aktivna i noću. Naraste do 10 cm, golog je, sluzavog tijela, velike i izražene glave, s velikim očima i ustima s očnjacima u obje čeljusti. Peraje su razvijene, a leđno peraje se proteže cijelom dužinom leđa, podijeljeno u dva dijela. Ova vrsta babica nema očne izdanke. Boja tijela joj zavisi od boje okoline, a kreće se od sivo-maslinaste, tamno smeđe pa do tamno sive. Bočno ima nekoliko okomitih tamnijih područja. Mužjaci su u sezoni mriještenja smeđi. Ove babice su jako neaktivne, malo se pokreću, osim u sezoni parenja. Najčešće ih možemo naći na kamenju koja vire iz vode, gdje nepomično stoje u nekoj rupi ili procjepu. Mogu ostati dugo izvan vode, udišući zrak, čak i do 10 sati. Hrane se školjkama, raznim životinjicama i algama. Razmnožava se od februara do maja.
Ovu babicu možemo naći na cijelom Mediteranu i Crnom moru, na obalama istočnog Atlantika od Bretagne (Francuska), pa sve do Senegala i Kanarskih otoka i Madeire.
Lipophrys trigloides is a species of combtooth blenny. Distributed in the Eastern Atlantic along the coasts of France (Brittany), the Iberian Peninsula, Morocco, the Mediterranean and the Sea of Marmara southwards to Senegal, the Canary Islands and Madeira.[2] Marine subtropical demersal fish, up to 13 cm length.
Lipophrys trigloides is a species of combtooth blenny. Distributed in the Eastern Atlantic along the coasts of France (Brittany), the Iberian Peninsula, Morocco, the Mediterranean and the Sea of Marmara southwards to Senegal, the Canary Islands and Madeira. Marine subtropical demersal fish, up to 13 cm length.
La futarra es la especie Paralipophrys trigloides,[2][3] una especie de pez de la familia de los blénidos en el orden de los Perciformes.[4]
Su nombre científico procede del griego: lipos (grueso) + ophrys (arco del ojo).[5]
La futarra está ampliamente distribuida por aguas subtropicales de la costa este del océano Atlántico, desde Francia al norte hasta Guinea al sur, incluyendo archipiélagos como las islas Canarias y Madeira, así como por casi todo el mar Mediterráneo y el mar de Mármara.[2] También ha sido descrito al oeste del mar Negro.[6] Aunque debe afectarle la contaminación y el desarrollo urbano de las costas, no parece que estén disminuyendo sus poblaciones, por lo que es calificada como especie común y de "preocupación menor".[1]
Esta es una especie de aguas poco profundas que habita en las costas rocosas.[2] Los adultos prefieren vivir en las zonas intermareales,[7] así como en las costas rocosas batidas por el oleaje,[2] escondido en grietas y cavidades entre las rocas.[7]
Con la forma característica de los blénidos y coloración críptica, la longitud máxima descrita es de 13 cm.[6]
Puede permanecer fuera del agua debajo de las piedras y algas marinas donde pueda respirar aire.[7] Esta especie es muy inactiva, excepto durante el desove.[6]
Se alimenta de mejillones, otros invertebrados bentónicos y algas,[6] siendo la única especie conocida de blénido que caza por la noche.[8]
Durante la reproducción se vuelve muy activo; es ovíparo, los huevos son demersales y adhesivos,[9] estando unidos al sustrato a través de una almohadilla adhesiva filamentosa.[10] Cuando eclosionan las larvas son planctónicas, a menudo se encuentra en aguas costeras poco profundas.[10]
La futarra es la especie Paralipophrys trigloides, una especie de pez de la familia de los blénidos en el orden de los Perciformes.
Su nombre científico procede del griego: lipos (grueso) + ophrys (arco del ojo).
Kabuxa betaundia (Lipophrys trigloides) Blenniidae familiako arraina da, ipar-ekialdeko Ozeano Atlantikoan eta Mediterraneon bizi dena. 13 zentimetroko luzera du.[1]
Artikulu hau biologiari buruzko zirriborroa da. Wikipedia lagun dezakezu edukia osatuz. Kabuxa betaundia (Lipophrys trigloides) Blenniidae familiako arraina da, ipar-ekialdeko Ozeano Atlantikoan eta Mediterraneon bizi dena. 13 zentimetroko luzera du.
Babica buljooka (Lipophrys trigloides; sinonim:Paralipophrys trigloides) riba je iz porodice slingurki (lat. blenniidae). Jedina je poznata babica koja je aktivna i noću. Naraste do[1] 10 cm, golog je, sluzavog tijela, velike i izražene glave, s velikim očima i ustima s očnjacima u obje čeljusti. Peraje su razvijene, a leđna peraja se proteže cijelom duljinom leđa, podijeljena u dva dijela. Ova vrsta babica nema očne izdanke. Boja tijela joj ovisi o boji okoline, a kreće se od sivo-maslinaste, tamno smeđe pa do tamno sive. Bočno ima nekoliko okomitih tamnijih područja. Mužjaci su u sezoni mriješćenja smeđi. Ove babice su jako neaktivne, malo se miču, osim u sezoni parenja. Najčešće ih možemo naći na kamenjima koja vire iz vode, gdje nepomično stoje u kakvoj rupi ili procjepu. Mogu ostati dugo izvan vode, udišući zrak, čak i do 10 sati. Hrane se školjkama, raznim životinjicama i algama. Razmnožava se od veljače do svibnja.
Ovu babicu možemo naći na cijelom Mediteranu i Crnom moru, na obalama istočnog Atlantika od Bretagne (Francuska), pa sve do Senegala i Kanarskih otoka i Madeire[2].
Babica buljooka (Lipophrys trigloides; sinonim:Paralipophrys trigloides) riba je iz porodice slingurki (lat. blenniidae). Jedina je poznata babica koja je aktivna i noću. Naraste do 10 cm, golog je, sluzavog tijela, velike i izražene glave, s velikim očima i ustima s očnjacima u obje čeljusti. Peraje su razvijene, a leđna peraja se proteže cijelom duljinom leđa, podijeljena u dva dijela. Ova vrsta babica nema očne izdanke. Boja tijela joj ovisi o boji okoline, a kreće se od sivo-maslinaste, tamno smeđe pa do tamno sive. Bočno ima nekoliko okomitih tamnijih područja. Mužjaci su u sezoni mriješćenja smeđi. Ove babice su jako neaktivne, malo se miču, osim u sezoni parenja. Najčešće ih možemo naći na kamenjima koja vire iz vode, gdje nepomično stoje u kakvoj rupi ili procjepu. Mogu ostati dugo izvan vode, udišući zrak, čak i do 10 sati. Hrane se školjkama, raznim životinjicama i algama. Razmnožava se od veljače do svibnja.
Ovu babicu možemo naći na cijelom Mediteranu i Crnom moru, na obalama istočnog Atlantika od Bretagne (Francuska), pa sve do Senegala i Kanarskih otoka i Madeire.
La bavosa capone (Lipophrys trigloides) è un pesce di mare della famiglia Blenniidae.
Questa specie è comune nel mar Mediterraneo e sulle coste italiane. È diffusa anche nell'Oceano Atlantico orientale tra il golfo di Guascogna e le isole Canarie. Manca nel mar Nero.
È un pesce strettamente costiero e non scende mai a più di 1 m di profondità; vive tra gli scogli e le alghe, spesso nella zona di marea.
Questa specie è del tutto priva di tentacoli sopraorbitari ma ha un tentacolo nasale sfrangiato in vari filamenti. La fronte è particolarmente ripida, la testa molto grande e gli occhi sporgenti le danno un'aria molto particolare ed inconfondibile, con un profilo non dissimile a quello di una gallinella.
La livrea è variabile, su fondo brunastro pallido marmorizzato e striato di scuro. In estate i riproduttori hanno un orlo rosso vivo alla pinna anale. Spesso la livrea è piuttosto simile a quella degli esemplari di bavosa galletto viventi nello stesso ambiente, riconoscibili a colpo d'occhio per la diversa forma della testa.
La taglia raggiunge i 10 cm.
Avviene in primavera. Le larve hanno pinne pettorali giallo vivo con fitti puntini neri; fanno vita pelagica.
Carnivora basata su Crostacei.
Molto sospettosa, si rifugia in una cavità non appena disturbata. Come la bavosa galletto questa specie esce frequentemente dall'acqua nelle notti estive, può restarvi senza danni fino a 10 ore.
La bavosa capone (Lipophrys trigloides) è un pesce di mare della famiglia Blenniidae.
Lipophrys trigloides is een straalvinnige vissensoort uit de familie van de naakte slijmvissen (Blenniidae).[1] De wetenschappelijke naam van de soort is voor het eerst geldig gepubliceerd in 1836 door Valenciennes.
Bronnen, noten en/of referenties
Lipophrys trigloides é uma espécie de peixe pertencente à família Blenniidae.
A autoridade científica da espécie é Valenciennes, tendo sido descrita no ano de 1836.
Encontra-se presente em Portugal, onde é uma espécie nativa.
Trata-se de uma espécie marinha. Atinge os 13 cm de comprimento total nos indivíduos do sexo masculino.
Lipophrys trigloides é uma espécie de peixe pertencente à família Blenniidae.
A autoridade científica da espécie é Valenciennes, tendo sido descrita no ano de 1836.
.jpg)
