dcsimg

Høvuðhvít skarvsont ( Faroèis )

fornì da wikipedia emerging languages
 src=
Oxyura leucocephala

Høvuðhvít skarvsont (frøðiheiti - Oxyura leucocephala)

Sí eisini

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia authors and editors

Høvuðhvít skarvsont: Brief Summary ( Faroèis )

fornì da wikipedia emerging languages
 src= Oxyura leucocephala

Høvuðhvít skarvsont (frøðiheiti - Oxyura leucocephala)

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia authors and editors

Valgeipiäsorzu ( Livvi )

fornì da wikipedia emerging languages
Valgeipiäsorzu
Valgeipiäsorzu

Valgeipiäsorzu (Oxyura leucocephala) on lindu.

Karjalankieline nimi

Linnun täs artikkelis käytetty nimi on kiännetty karjalan kieleh suomenkielizes nimes valkopääsorsa.

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia authors and editors

Valgeipiäsorzu: Brief Summary ( Livvi )

fornì da wikipedia emerging languages
Valgeipiäsorzu Valgeipiäsorzu

Valgeipiäsorzu (Oxyura leucocephala) on lindu.

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia authors and editors

Ак бaштуу өрдөк ( Kirghiz; Kyrgyz )

fornì da wikipedia emerging languages
 src=
Aк бaштуу өрдөк.
 src=
Oxyura leucocephala

Aк бaштуу өрдөк (лат. Oxyura leucocephala, Scopoli, 1769):

Жалпы жана өлкөдө таралышы

Түндүк Африка, Түштүк Европа, Алдынкы жана Орто Азияда, Казакстанда, Түштүк Сибирде уялайт. Иранда, Пакистанда, Индияда жана Жер Ортолук деңизде кыштайт, бул жерлерде мүмкүн отуруктуу. Кыргызстанда сейрек түр. Акыркы жылдары Сорбулак көлүндө ( Алматыдан алыс эмес жер), Чыгыш Казакстандын көлмөлөрүндө жазгы жана күзгү учуп өтүшү Ысыккөл ойдуңу жана Чүй өрөөнү аркылуу өтөт деген болжол бар.

Жашаган аймактары

Жээктери камыш, жекен өскөн көлмөлөргө учуп өтүүдө токтошот. Акыркы жылдары аны суусактагычтарда байкашкан.

Саны

Өткөн кылымдын 90-жылдарынын ортосуна чейин анын саны азайган . Кыргызстанда бирин-серин кездешкени белгилүү. Бирок, акыркы жылдары көпчүлүк орнитологдордун байкашына караганда чор тумшук өрдөк учуп өтүшүндө көп санда – 100дөн 4500гө чейин болгону белгилүү.

Чектөөчү факторлор

Балык улоодо жашаган жерлеринин начарлашы, көлмөлөрдүн айланасындагы камыштарды өрттө, аңчылык кылуу.

Көбөйтүү (колдо багуу)

Колдо көбөйтүү жана зоопарктарда багуу боюнча маалыматтар жок.

Уюштурулган коргоо аракеттери

1985-жылы Кыргызстандын Кызыл китебине киргизилген. Бул түр жаратылышты коргоонун эларалык бирикмесинин тизмесине киргизилген, себеби бүт ареалдар боюнча анын саны кескин кыскарган.

Коргоо үчүн зарыл аракеттер

Чор тумшук өрдөктүн учуп өтүү убагында Чүй өрөөнү жана Ысыккөлгө жакын жерлердеги көлмөлөрдө жазгы аңчылыкка тыюу салуу.

Статусу

IV категория, Endangered, EN, 2bcde. Монотиптүү түр.

Колдонулган адабияттар

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia жазуучу жана редактор

Ак бaштуу өрдөк: Brief Summary ( Kirghiz; Kyrgyz )

fornì da wikipedia emerging languages
 src= Aк бaштуу өрдөк.  src= Oxyura leucocephala

Aк бaштуу өрдөк (лат. Oxyura leucocephala, Scopoli, 1769):

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia жазуучу жана редактор

Акбаш үрдәк ( Tatar )

fornì da wikipedia emerging languages

Акбаш үрдәк (күктомшык, чуар үрдәк, лат. Oxyura leucocephala) — үрдәкләр гаиләлегендәге кош.

Характеристикасы

Зәңгәр томшыклы үрдәк. Җирдән бик авыр йөри. Башы ак, түбәсендә генә кара тап бар. Аркасы һәм кабыргалары вак кына кара сипкелле соргылт җирән. Канатлары төтенсу соры. Муенының ас ягы, түше кара сипкелле җирәнсу көрән. Корсагы аркылы сызыклы соргылт сары. Койрыгы кара. Күзе ачык сары. Башка үрдәкләр белән бутау мөмкин түгел.

Тавышы

Тавышы чыелдык: «сирк-сирк» яки яңгыравыклы: «ка-га-га».

Яшәү рәвеше

Үсемлекләргә бай күлләрдә, агымлы елгаларда яши, су үсемлекләре һәм бөҗәкләр белән туклана. Күчмә кош. Бик сирәк очрый. Камышлар арасында су өстендә оялый. 2-6 бөртек саргылт ак йомырка сала. Ите өчен аулыйлар.

Әдәбият

  • Э. Ф. Ишбирзин. Башкортостан коштары.1986 Уфа. 66 нчы бит.

Искәрмәләр

  1. 1,0 1,1 1,2 Integrated Taxonomic Information System — 1996.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 IOC World Bird List. Version 6.3 — 6.3 — 2016. — doi:10.14344/IOC.ML.6.3
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 IOC World Bird List, Version 6.4 — 2016. — doi:10.14344/IOC.ML.6.4
  4. IOC World Bird List. Version 7.2 — 2017. — doi:10.14344/IOC.ML.7.2
  5. Gwefan Llên Natur
  6. 6,0 6,1 6,2 Кызыл китап — 1964.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Бельгийский список видов
  8. The IUCN Red List of Threatened Species 2019.3 — 2019.
  9. 9,0 9,1 9,2 Lislevand T., Figuerola J. Avian body sizes in relation to fecundity, mating system, display behavior, and resource sharing // Ecology / Ecological Society of AmericaEcological Society of America, 2007. — ISSN 0012-9658; 1939-9170doi:10.1890/06-2054
  10. del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. (eds.). Handbook of the Birds of the WorldBarcelona: Lynx Edicions.
  11. Böhning-Gaese K., Jetz W., Sekercioglu C. H. The worldwide variation in avian clutch size across species and space // PLoS Biol. / J. A. EisenPublic Library of Science, 2008. — ISSN 1544-9173; 1545-7885doi:10.1371/JOURNAL.PBIO.0060303PMID:19071959
licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Википедия авторлары һәм редакторлары

Акбаш үрдәк: Brief Summary ( Tatar )

fornì da wikipedia emerging languages

Акбаш үрдәк (күктомшык, чуар үрдәк, лат. Oxyura leucocephala) — үрдәкләр гаиләлегендәге кош.

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Википедия авторлары һәм редакторлары

Аҡбаш өйрәк ( Bashkir )

fornì da wikipedia emerging languages
 src=
Oxyura leucocephala

Аҡбаш өйрәк күктомшоҡ, сыбар өйрәк, һуна өйрәктән бәләкәй (урыҫ. Са́вка, лат. Oxyura leucocephala) — өйрәктәр ғаиләһендәге ҡош.

Ҡылыҡһырлама

Төбө йыуан күк төҫтәге суҡышлы өйрәк. Ерҙән бик ауыр йөрөй. Башы аҡ, түбәһендә генә ҡара тап бар. Арҡаһы һәм ҡабырғалары ваҡ ҡына ҡара һипкелле һорғолт ерән. Ҡанаттары күкһел йымылдаҡлы һоро. Муйынының аҫ яғы, түше ҡара һипкелле ерәнһыу көрән. Ҡорһағы арҡыры һыҙыҡлы һорғолт һары. Ҡойроғо ҡара. Ҡанаттарында көҙгөләре булмай. Күҙе сағыу һары. Башҡа өйрәктәр менән бутау мөмкин түгел.

Тауышы

Тауышы сыйылдаҡ: «сиррҡ-сиррҡ» йәки яңғырауыҡлы: «ҡа-ға-ға».

Йәшәү рәүеше

Үҫемлектәргә бай күлдәрҙә, яй ағымлы йылғаларҙа йәшәй, һыу үҫемлектәре һәм бөжәктәре менән туҡлана. Күсмә ҡош. Бик һирәк осрай. Ҡамыштар араһында һыу өҫтөндә оялай. 2—6 бөртөк һарғылт аҡ йомортҡаһы була. Ите өсөн аулайҙар.

Әҙәбиәт

  • Э. Ф. Ишбирҙин. Башҡортостан ҡоштары.1986 Өфө. 66- сы бит
  • Красная книга России М.: АСТ 2001
  • Жизнь животных т.6 Птицы М.: Просвещение
  • Green A.J. & Hughes B. White-headed Duck Oxyura leucocephala. // BWP Update: he journal of birds of the Western Palearctic, Vol. 3, No. 2. Oxford: Oxford University Press, 2001 — P. 79 — 90
  • SCOTT D.A. AND ROSE P.M. (1996) Atlas of Anatidae Populations in Africa and Western Eurasia. Wetlands International Publication No.41, Wetlands International, Wageningen.
  • Hughes B., Robinson J.A., Green A.J., Li Z.W.D. & Mundkur T. (Compilers). International Single Species Action Plan for the Conservation of the White-headed Duck Oxyura leucocephala. CMS Technical Series No. 13 & AEWA Technical Series No.8. Bonn, 2006. — 66 p.
  • Гордиенко Н. С., Дробовцев В. И., Кошелев А. И. Биология савки в северном Казахстане и на юге Западной Сибири // Редкие, исчезающие и малоизученные птицы СССР. М.: Наука, 1986. — С. 8 — 15.
  • Рябицев В. К. Птицы Урала, Приуралья и Западной Сибири: Справочник-определитель. Екатеринбург: Изд-во Урал. ун-та, 2008. — 634 с.
  • Долгушин И. А. Птицы Казахстана. Т. 1. Алма-Ата: Изд-во АН Казахской ССР, 1960.- 469 с.
  • Птицы средней Азии. Т. 1. Алматы: Издательство НАН РК, 2007. — 574 с.
licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia authors and editors

Аҡбаш өйрәк: Brief Summary ( Bashkir )

fornì da wikipedia emerging languages
 src= Oxyura leucocephala

Аҡбаш өйрәк күктомшоҡ, сыбар өйрәк, һуна өйрәктән бәләкәй (урыҫ. Са́вка, лат. Oxyura leucocephala) — өйрәктәр ғаиләһендәге ҡош.

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Wikipedia authors and editors

Белоглава патка ( macédon )

fornì da wikipedia emerging languages
 src=
Oxyura leucocephala

Белоглава патка (Oxyura leucocephala) е вид птица од фамилијата патки со тврда опашка. Ја има во Македонија.

Распостранетост

Овој вид патка се среќава во ограничени области на Европа, најмногу е застапена во Шпанија и северна Африка, западна и централна Азија. Зимува на Балканскиот Полуостров и тогаш доаѓа во Македонија, но поголемиот број зимуваат во југозападна Азија.

Опис

Возрасните мажјаци имаат сиво-црвеникаво тело, син клун, а главата им е бела со црвена капа и црвен врат. Возрасните женки имаат сиво-кафено тело, имаат бело лице, темен клун и шарен образ. Долги се 43-48 сантиметри, а тешки се 580-750 грама.

Исхрана

Се хранат со ракови, инсекти, алги, семиња, мекотели.

Размножување

Нивните гнезда се наоѓаат бо близна на морињата, а понекогаш користат и напуштени гнезна на други видови. Несат од 5 до 15 јајца, со димензии 66х50 мм и со маса од околу 100 грама, а лушпата е груба и дебела. Кога се свежи се со сина боја, а подоцна стануваат жолтеникави. Малите почнуваат да летаат на два-два ипол месеци.

Наводи

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Автори и уредници на Википедија

Белоглава патка: Brief Summary ( macédon )

fornì da wikipedia emerging languages
 src= Oxyura leucocephala

Белоглава патка (Oxyura leucocephala) е вид птица од фамилијата патки со тврда опашка. Ја има во Македонија.

licensa
cc-by-sa-3.0
drit d'autor
Автори и уредници на Википедија