Хималајски тар (науч. Hemitragus jemlahicus) — копитар од Хималаите во јужен Тибет, северна Индија и Непал. Меѓународниот сојуз за заштита на природата (МСЗП/IUCN) го смета за речиси загрозен поради надолното движење на нивниот што се должи на ловот и загубата на живеалиштата.[1]
Филогенетската анализа покажува дека хималајскиот тар е сроден на козите и овците, а родот тар (Hemitragus) е едновиден.[2] Му припаѓа на редот парнокопитни (Artiodactyla).[3]
Хималајскиот тар е доведен во Нов Зеланд и ЈАР.[4] Животното може да се види во Зоолошката градина во Скопје.[5]
Ова животно има мала глава, мали шилести уши, големи очи и различни рогови кај мажјаците и женките.[3] Роговите достигнуваат должина од 46 см. Телесно се одликува со полов диморфизам, при што женките се помали од мажјаците и имаат помали рогови. Роговите се свиени наназад, спречувајќи повреди за време на сезоната за парење, кога мажјаците се удираат со нив. Просечниот мажјак тежи околу 73 кг, а просечната женка само 36 кг, и има помала во висина отколку во должина[6] По надворешноста, тарот е добро приспособен за суровите животни услови на Хималаите. Имаат дебело црвенкасто крзно и дебело поткрзно, со цел да се заштитат од студот и ветриштата. Кон крајот на зимата, крзното им се проретчува (познато како митарење) и добива посветла боја, што претставува начин на прилагодување на телесната температура според условите.[7]
Како копитар , тарот има парен број на ножни прсти на копитото. Имаат особена способност за искачување и по мазни и по груби површини, потребна за движење по планинскиот терен на којшто живеат. Копитата имаат гуменеста внатрешност, што им овозможува фат на мазни камења и карпи, додека пак кератинот околу неа им дава трајност и издржливост, важна за сигурно одење по нерамни предели.[7]
Хималајскиот тар просечно живее 14-15 години, при што женките се подолговечни од мажјаците. Најстарата позната единка достигнала возраст од 22 години, живеејќи во заробеништво.[8]
Таровите се многуженци, а межјаците покажуваат висок степен на меѓусебно соперништво кога треба да се придобијат женки. Младите полово зрели мажјаци талкаат по пределите и се парат во првата поволна прилика (кога наоколу нема поголеми мажјаци), додека пак повозрасните (постари од 4 години) влегуваат во обредни борби за женки. За време на сезоната за парење, плодните мажјаци губат голем дел од масните резерви, додека пак женките и неплодните мажјаци остануваат исти, што значи дека ова поведение има значаен издаток.[9] Доминантноста на мажјаците зависи од големината, тежината и нивото на тестостерон. Интересно е тоа што мажјаците со посветло крзно имаат полесен пристап до женки.[10] Бременоста кај женките трае 180–242 дена и се раѓа по едно јаре.[9][11] Ова укажува на крајната важност на половата селекција за физичката сила и способност на мажјаците.
Бидејќи се растителнојадни, таровите го поминуваат најголемито дел од денот во пасење треви и брстење на листови и некои плодови.[11] Кратките нозе им даваат рамнотежа кога посегаат по лисјата на грмушките и малите дрвца.[7] Тарот јаде повеќе дрвенести отколку билни растенија,[12] а дури 75% треви.[13] Како и останатите шуплороги, ова животно е преживар и има сложен систем за варење. Повеќекоморниот стомак му овозможува повеќепати да ја враќа храната, да ја преџвакува и така да добива хранливи состојки од инаку несварлив растителен материјал.
Хималајскиот тар е прилагоден на живот во студени карпести предели по планините. На Хималаите живее на надморска височина од 2.500 до 5.000 м. Се храни со голем број разновидни растенија и често живее на места кајшто растителноста е изложена и погодна за пасење или брстење. Зиме, снегот ги прекрива растенијата на повисоките места, па затоа тарот се симнува да живее на пониско.[14]
Значаен непријател на хималајскиот тар е снежниот леопард,[15] кој воедно лови и други копитари, поради што се јавува привидна конкуренција помеѓу тарот и други тревопасни видови. Привидната конкуренција се јавва кога два вида имаат ист непријател. Во вакви околности, зголемувањето на бројноста на еден вид го зголемува и бројот на непријателот, што потоа се претвора во зголемување на жртвите кај другиот вид.
|accessdate=
(помош) Хималајски тар (науч. Hemitragus jemlahicus) — копитар од Хималаите во јужен Тибет, северна Индија и Непал. Меѓународниот сојуз за заштита на природата (МСЗП/IUCN) го смета за речиси загрозен поради надолното движење на нивниот што се должи на ловот и загубата на живеалиштата.
Филогенетската анализа покажува дека хималајскиот тар е сроден на козите и овците, а родот тар (Hemitragus) е едновиден. Му припаѓа на редот парнокопитни (Artiodactyla).
Хималајскиот тар е доведен во Нов Зеланд и ЈАР. Животното може да се види во Зоолошката градина во Скопје.
झारल नेपालमा पाइने एक प्रकारको जनावर हो ।
हिमालयी तहर Himalayan tahr (Hemitragus jemlahicus) जंगली बकरी से संबन्धित एक एशियाई समखुरीयगण प्राणी है। तहर प्रजाति के तीन बची हुई जातियाँ हैं और तीनों एशिया में ही पाई जाती हैं। यह हिमालय में दक्षिणी तिब्बत, उत्तरी भारत और नेपाल का मूल निवासी है। इसे न्यूजीलैंड, दक्षिण अमेरिका के कुछ हिस्सों और दक्षिण अफ्रीका में एक विदेशी प्रजाति के रूप में रोपित किया गया है। इन क्षेत्रों में इसकी आबादी को नियंत्रित करने और इन इलाकों के पारिस्थितिकी तंत्र पर इसके आने से पड़े प्रभाव को कम करने के प्रयास किए जा रहे हैं।
तहर नाम नेपाली भाषा उत्पन्न हुआ है और अंग्रेज़ी भाषा में सबसे पहली बार सन् १८३५ में देखा गया।[2] इसके सबसे नज़दीकी जीवित रिश्तेदार भेड़ और बकरी हैं।[3]
इसका सिर छोटा, छोटे नुकीले कान, बड़ी आँख और सींग होते हैं जो नर और मादा भिन्न होते हैं।[3] इनके सींगों की अधिकतम लंबाई ४६ सेंटीमीटर तक हो सकती है। इनमें लैंगिक असमानता होती है और मादाएँ वज़न और आकार में नर से छोटी होती है और इसके सींग भी नर से छोटे हैं। सींग पीछे की ओर मुड़े हुए होते हैं जिससे प्रजनन काल के दौरान गंभीर चोट लगने से बचाव होता है क्योंकि प्रजनन काल में नरों द्वारा अधिक मादाएँ पाने के लिए नरों द्वारा आपस में सिर टकराना एक आम प्रथा है। एक औसत तहर आमतौर पर १३५-१८० किलोग्राम के बीच वज़नी होता है और इसकी ऊंचाई इसकी लंबाई की तुलना में कम होती है।[4] तहर का बाहरी हिस्सा (खाल, चर्बी इत्यादि) अच्छी तरह से हिमालय की कठोर जलवायु के लिए अनुकूल है। इसकी खाल में मोटे लाल ऊनी कोटनुमा बाल होते हैं और खाल का अन्दुरुनी हिस्सा भी मोटा होता है जो कि इसके आवास क्षेत्र का सूचक है। यह कोट सर्दियों के अंत के साथ पतला होता जाता है और इसका रंग भी हल्का हो जाता है। यह बदलाव संभवतः इसे हिमालय पर्वत के कठोर तापमान में अपने आंतरिक शरीर के तापमान को समायोजित करने में कारगर साबित होता है।
स्तनधारियों के अंतर्गत खुरदार प्राणियों के सदस्य के रूप में, हिमालयी तहर एक सम खुरदार प्राणी है। इसने पहाड़ी इलाके में चिकनी और खुरदुरी, दोनों ही प्रकार की सतहों में सहज रूप से पकड़ बनाने और ढलान में संतुलन बनाये रखने की अद्वितीय क्षमता में अपने को ढाल लिया है। यह उपयोगी विशेषता इसको अपनी गतिशीलता बनाये रखने में भी मदद करता है। इसके खुर का अन्दुरुनी हिस्सा रबर की तरह होता है जो उसे चिकने पत्थरों को पकड़ने में मदद करता है और किनारा कठोर केराटिन का होता जो उसे अत्यधिक घिसने से बचाता है।
हिमालयी तहर की औसतन आयु १४ से १५ वर्ष की होती है और मादा नर से ज़्यादा जीवित रहती है। बन्दी अवस्था में सबसे लंबी आयु २२ वर्ष दर्ज की गई है।
नर एक से अधिक मादा के साथ संभोग करता है और ज़्यादा से ज़्यादा मादा पाने के लिए अन्य नरों से कड़ा मुकाबला करता है। छोटी उम्र के नर मौका परस्त होते हैं और बड़े नरों से नज़र बचा कर मादाओं के साथ संभोग कर लेते हैं जबकि बड़े नर (४ वर्ष से अधिक उम्र) प्रथा के अनुसार आपस में लड़ाई करके यह तय करते हैं कि कौन मादाओं के साथ संभोग करेगा। कौन नर हावी होता है इसके कारक आकार, वज़न और टेस्टोस्टेरॉन की मात्रा होते हैं। ऐसा भी देखा गया है कि खाल का रंग भी नर की सफलता में योगदान देता है; हल्के रंग की खाल मद में आई मादा को प्रभावित करता है। गर्भ काल अमूमन १८० से २४२ दिन तक का होता है और सामान्यतय: एक ही शावक का जन्म होता जो पैदा होने के कुछ ही समय के उपरान्त चलने-फिरने लगता है।
यह पूर्णतया शाकाहारी जीव है और घास, कुछ प्रकार के फल, पौधे और पत्तियाँ खाता है। यह भी अन्य गौ कुल के जीवों की तरह जुगाली करने वाला जीव है।
हिमालयी तहर Himalayan tahr (Hemitragus jemlahicus) जंगली बकरी से संबन्धित एक एशियाई समखुरीयगण प्राणी है। तहर प्रजाति के तीन बची हुई जातियाँ हैं और तीनों एशिया में ही पाई जाती हैं। यह हिमालय में दक्षिणी तिब्बत, उत्तरी भारत और नेपाल का मूल निवासी है। इसे न्यूजीलैंड, दक्षिण अमेरिका के कुछ हिस्सों और दक्षिण अफ्रीका में एक विदेशी प्रजाति के रूप में रोपित किया गया है। इन क्षेत्रों में इसकी आबादी को नियंत्रित करने और इन इलाकों के पारिस्थितिकी तंत्र पर इसके आने से पड़े प्रभाव को कम करने के प्रयास किए जा रहे हैं।
இமயமலை வரையாடு (Himalayan tahr) என்பது ஒரு பெரிய, மலை வெள்ளாடு ஆகும். இவை இமயமலையில் உள்ள தெற்கு திபெத் , வட இந்தியா, நேபாளம் ஆகிய பகுதிகளில் காணப்படுகிறன. வேட்டையாடப்படுவதன் காரணமாக இவற்றின் எண்ணிக்கை வெகுவாக குறைந்துவருகிறது. இதனால் அச்சுறு நிலையை அண்மித்த இனம் என்று பன்னாட்டு இயற்கைப் பாதுகாப்புச் சங்கம் அறிவித்துள்ளது.[1] இமயமலை வரையாடுகள் நியூசிலாந்து, தென்னாப்பிரிக்கா போன்ற நாடுகளுக்கு கொண்டுசெல்லப்பட்டுள்ளன.[2]
இவற்றுக்கு கழுத்திலிருந்தும், தோள்பட்டையில் இருந்தும் நீண்ட முடி முட்டிவரை தொங்கும், பறட்டைன பிடரிமயிரும், உறுதியான உடலும், வலுவான கால்களும் கொண்டவை. குறுகிய விறைப்பான காதுகள், பின்நோக்கி வளைந்த கொம்புகள் கொண்டவை. உடல் நிறம் சிவப்பு கலந்த பழுப்பு நிறம் கொண்டது.
இமயமலை வரையாடு (Himalayan tahr) என்பது ஒரு பெரிய, மலை வெள்ளாடு ஆகும். இவை இமயமலையில் உள்ள தெற்கு திபெத் , வட இந்தியா, நேபாளம் ஆகிய பகுதிகளில் காணப்படுகிறன. வேட்டையாடப்படுவதன் காரணமாக இவற்றின் எண்ணிக்கை வெகுவாக குறைந்துவருகிறது. இதனால் அச்சுறு நிலையை அண்மித்த இனம் என்று பன்னாட்டு இயற்கைப் பாதுகாப்புச் சங்கம் அறிவித்துள்ளது. இமயமலை வரையாடுகள் நியூசிலாந்து, தென்னாப்பிரிக்கா போன்ற நாடுகளுக்கு கொண்டுசெல்லப்பட்டுள்ளன.