Archamoebae su grupa protista za koju se prvobitno mislilo da je evoluirala pre pojave mitohondrija kod eukariotaa.[1] Uključuju rodove koji su unutrašnji paraziti ili komensalne životinje (Entamoeba i Endolimax). Nekoliko vrsta su patogeni ljudi, uzrokujući bolesti poput amebne dizenterije. Drugi rodovi arhameba žive u slatkovodnim staništima i neobični su među amebama po prisustvu bičeva. Većina ima po jedno ćelijsko jedro i bič, ali džinovske amebe roda Pelomyxa imaju ih mnogo.
Archameebe su raznolika grupa ameba. Mnoge imaju bičeve za kretanje, dok druge ne. Rastu u nedostatku kisika, iako ga neki mogu tolerirati u malim količinama. Kod većine opisanih vrsta Archamoebae, nedostaju mitohondrije ili je opisano da imaju smanjene mitosome.[2]
Grupu Archamoebae predložio je Thomas Cavalier-Smith 1998. kao dio Archezoa, novopredložene grupe koja uključuje eukariote koji su se razišli prije sticanja mitohondrija i drugih uobičajenih svojstava eukariotskih ćelija.[3][4] Rana molekulskaa stabla zasnovana na rRNK podržala su ovu poziciju, postavljajući nekoliko rodova Archamoebae kao odvojene grupe koje su se rano odvojile od drugih eukariota, sugerirajući da je odsutnost mitohondrija primitivno stanje.[4] Međutim, ubrzo nakon toga pronađeni su genetički ostaci mitohondrija u raznim Archamoebae, što sugerira da su se ovi organizmi razišli nakon evolucije mitohondrija, ali da su s vremenom izgubili mitohondrije i da su usko povezani s raznim amebama i sluzastim plijesnima plijesnima.[1]
Archamoebae su grupa protista za koju se prvobitno mislilo da je evoluirala pre pojave mitohondrija kod eukariotaa. Uključuju rodove koji su unutrašnji paraziti ili komensalne životinje (Entamoeba i Endolimax). Nekoliko vrsta su patogeni ljudi, uzrokujući bolesti poput amebne dizenterije. Drugi rodovi arhameba žive u slatkovodnim staništima i neobični su među amebama po prisustvu bičeva. Većina ima po jedno ćelijsko jedro i bič, ali džinovske amebe roda Pelomyxa imaju ih mnogo.
