She rheynn dy lossreeyn bryophytagh (neuchuishlagh) eh Marchantiophyta, as t'ad cur aane ushtey ny lus ny haane er ny lossreeyn hene. Myr aght cadjin ny Bryophyta, ta corys bea gametophyte-hrome oc, choud's nagh vel agh un 'oirran dy chroymasoomyn oc.
T'ad ry-akin er feie ny cruinney ayns dagh çhymbyllaght, bunneys. Bare lhieu ardjyn tash, agh ta dooieyn arctagh as faasagh ayns myrgeddin. Ta kuse jeu nyn sarkylyn ayns garaghyn as thieyn glonney.[3] T'ad beg, agh foddee kuse dy ghooie skeaylley harrish eaghtyr mooar.
T'ad beg son y chooid smoo, eddyr 2-20mm er lheead as ny sloo na 10 kentimeader er lhiurid. Ta daa horçh jeu: aaneyn ushtey thallussagh, as aaneyn ushtey duillagagh. Ta aaneyn ushtey thallussagh jeant seose jeh gish lheaney rybbanagh banglaneagh. Ta aaneyn ushtey duillagagh jeant seose jeh gish lheaney as duillagyn ny crottylyn orroo nyn lhie harrish y cheilley ayns tree keimyn ny ny sloo. Ta'n keim meanagh anchasley rish ny fir elley.[4][5]
Ta aane ushtey goaill toshiaght myr sporrag haploid. T'eh foghaney as jannoo protonema: foddee eshyn ve dhossan dy snaueyn ny thallus lhean.[6][7] She eash neuveayn eh y protonema. T'eh caghlaa dys gemetophore (jeantagh ghameteyn) ta cur magh comyssyn. T'ad cur antheridium er comys firrinagh ta jannoo killagyn sheel. Ta dhossanyn dy antheridia boallit ec perigonium, ny vrat dy chillagyn. T'ad cur archegonium er comys bwoirrinagh, as perichaetum mygeayrt-y-mooee.[5] Ta feddan keyl myr mwannal da'n archegonium, as ta sheelyn snaue ny 'heese er son dy roshtyn yn ooh.
Shegin da'n çheel snaue veih ny antheridia da archegonium. Ta daa 'lagellum as t'ad snaue lhieu.[8] Ta feme oc er ushtey dy snaue ayn, lhig da ve fliaghey ny brat dy ushtey er ny lossreeyn; gyn ushtey, cha nod ad jannoo y turrys.
Ta'n sheel torraghey yn ooh, as t'eh gaase dys sporophyte diploid. Ny yei shen, ta tree fo-rheynnyn bishaghey er y sporophyre neuappee:
Traa ta'n tree er mishaghey, ta'n gass lhiuraghey lesh brishey magh yn archegonium as gaase magh ass. Ta'n cass ny hoie sthie y moie-lus, agh ta'n kishtey goll er ymmyrkey magh 'syn aer. Ta killagyn ny kishtey rheynn ad hene as jannoo killagyn immanagh as killagyn sporragagh. S'arraghoil ad ny killaghyn immanagh, as t'ad seiy magh boalley y chishtey. Ta ny killagyn sporragagh jannoo meiosis as rheynn ayns sporragyn haploid er son dy skeaylley magh, as myr shen, ta'n corys goaill toshiaght ass y noa.
She rheynn dy lossreeyn bryophytagh (neuchuishlagh) eh Marchantiophyta, as t'ad cur aane ushtey ny lus ny haane er ny lossreeyn hene. Myr aght cadjin ny Bryophyta, ta corys bea gametophyte-hrome oc, choud's nagh vel agh un 'oirran dy chroymasoomyn oc.
T'ad ry-akin er feie ny cruinney ayns dagh çhymbyllaght, bunneys. Bare lhieu ardjyn tash, agh ta dooieyn arctagh as faasagh ayns myrgeddin. Ta kuse jeu nyn sarkylyn ayns garaghyn as thieyn glonney. T'ad beg, agh foddee kuse dy ghooie skeaylley harrish eaghtyr mooar.
La epatica - la nom comun per la divide Marcantiofita - es un divide de embriofites nonvasculal. Como moses e antoserotales, los ave un siclo de vive dominada par la gametofite, en cual la selulas de la planta porta sola un colie singulal de informa jenetica. Lo es estimada ce on ave sirca 9000 spesies de epaticas.
De Liewermoos ass eng Moosplanz.
Et ënnerscheet en hei zwéi verschidde Wuestumstypen: den thallösen an de bebliederten. Déi zwéi wuessen direkt um Buedem a kënne sech souwuel geschlechtlech wéi och ongeschlechtlech fortplanzen.
Bei der geschlechtlecher (oder sexueller) Fortplanzung entwéckelt sech un der Ënnersäit e Sporangium. Bei der ongeschlechtlecher (oder vegetativer) Fortplanzung ginn d'Gewiefdeeler vu Reendrëpsen aus de Brutbecheren erausgespullt an nei Planze bilde sech.
De Liewermoos ass eng Moosplanz.
Et ënnerscheet en hei zwéi verschidde Wuestumstypen: den thallösen an de bebliederten. Déi zwéi wuessen direkt um Buedem a kënne sech souwuel geschlechtlech wéi och ongeschlechtlech fortplanzen.
Bei der geschlechtlecher (oder sexueller) Fortplanzung entwéckelt sech un der Ënnersäit e Sporangium. Bei der ongeschlechtlecher (oder vegetativer) Fortplanzung ginn d'Gewiefdeeler vu Reendrëpsen aus de Brutbecheren erausgespullt an nei Planze bilde sech.
Liwermöösk (Marchantiophyta) as ian faan trii ufdialangen möösk (Bryophytes).
Liwermöösk (Marchantiophyta) as ian faan trii ufdialangen möösk (Bryophytes).
Marchantiophyta es un division, phylo de Embryophyta.
Lei marchantiophyta (var. èrba de la Trinitat, èrba del fetge ò èrba deu hitge) son un taxon de plantas terrèstras gropant aperaquí 9 000 espècias de talha pichona (generalament 10-20 mm a 10 cm) que colonizan lei mitans umids e ombrejats sus tota la planeta. A respèct deis autrei taxons vegetaus, es l'ensems qu'a gardat lo pus de caractèrs « arcaïcs » e es donc probable lo taxon pus pròche a l'ora d'ara dei premierei plantas terrèstras.
Ang Marchantiophyta ay isang dibisyon sa kahariang Plantae.
|coauthors=
ignored (|author=
suggested) (tulong)
Ang lathalaing ito na tungkol sa Halaman ay isang usbong. Makatutulong ka sa Wikipedia sa nito.
Lei marchantiophyta (var. èrba de la Trinitat, èrba del fetge ò èrba deu hitge) son un taxon de plantas terrèstras gropant aperaquí 9 000 espècias de talha pichona (generalament 10-20 mm a 10 cm) que colonizan lei mitans umids e ombrejats sus tota la planeta. A respèct deis autrei taxons vegetaus, es l'ensems qu'a gardat lo pus de caractèrs « arcaïcs » e es donc probable lo taxon pus pròche a l'ora d'ara dei premierei plantas terrèstras.
Во одделот на џигерници или црнодробни мовови (Hepaticophyta или Marchantiophyta) влегуваат две морфолошки групи на растенија: листостеблени и талусни. Талусниот тип на џигерници се најпримитивните рецентни вистински растенија. Тие најчесто растат на влажни карпи или почва и на засенети места.
Телото на видовите од одделот Hepaticophyta е најчесто зарамнето. Кај талусните џигерници тоа е лентовидно и обично е без васкуларни елементи, додека кај листостеблените постои задебелена оска во чиј центар се наоѓаат слабо развиени спроводни (васкуларни) елементи. Од оската штрчат зарамнети листовидни лобули. Зарамнетото тело кај талусните и листостебленото тело кај останатите видови го сочинуваат гаметофитот. Талусот може да се разгранува дихотомно. Кај листостеблените претставници, листовидните делови се лента од клетки која е обично многу тенка. Талусните тела се подебели и во нив се наоѓаат комори со филаментозни паренхимски клетки сместени веднаш под горниот епидермис. Под нив лежи слој со кортикално-паренхимски клетки. Во горниот епидермис може да постојат отвори. Сите џигерници се прицврстуваат за почвата со ризоиди, а некои пловат во водата.
Гаметофитните талуси на хепатикофитите може да се размножуваат вегетативно со т.н. плодни кошнички. Тие претставуваат пехаровидни издигнувања на горниот епидермис. Во плодните кошнички се развиваат плодни телца наречени геми. Секоја гема претставува ситен гаметофит со две точки на растење од кои се издигнува новото гаметофитно ткиво по пат на митоза. За да почне да се развива новиот гаметофит од гемата, мора да има вода. Така, кога една капка дожд паѓа на плодната кошничка, гемата набабрува и се одделува од плодната кошничка. Тогаш таа слободно плови во самиот пехаровиден дел. Следната капка дожд ќе ги распрсне гемите во околината, каде тие ќе се закоренат.
Кај многу хепатикофитни гаметофити постои друг превој на ткиво кој ги обиколува гаметангиите. Кај женскиот талус, овој превој содржи архегониуми, додека кај машкиот талус тој содржи антеридиуми. Кога една дождовна капка ќе падне во превојот, површинските клетки пукаат и се ослободуваат сперматозоидите, кои мораат со помош на водата да дојдат до отворен архегониум. По оплодувањето, зиготот кој се развива во архегониумот ќе може единствено да се најде само на женскиот талус.
Кај родот Marchantia овој полов процес се случува речиси во воздухот. Наместо да се сместени во превој на гаметофитната површина, гаметангиумите се прикрепени за еден меснат рецептакулум и се подигнати на една елонгирана дршка од површината на гаметофитот. Кај женскиот талус од маршанцијата, архегониумите висат на долната страна од ѕвездовидниот рецептакулум и во овој случај дршката се нарекува архегониофор. При машките единки, антеридиумите се всадени на површината на еден дисковиден рецептакулум кој се поврзува со талусот преку антеридиофор. Кога првата капка дожд паѓа на машкиот дисковиден рецептакулум, тогаш антеридијалните покровни клетки распукнуваат и сперматозоидите се нурнуваат во водата. Тогаш водата станува млечно бела. Втората капка дожд ги распрскува сперматозоидите во околината, и доколку паднат на архегониум ќе настане оплодување. Машките полови клетки доаѓаат до женските по пат на хемотаксија, односно тие пливаат во насока на хемотактичен хемиски агенс кој го испуштаат јајце клетките.
Без разлика на местоположбата на архегониумите (на талусната површина или на архегониофор), сперматозоидите доаѓаат до јајце клетките, со што се завршува сингамијата и се формира зигот во веќе стариот архегониум. Тој расте во паразитски спорофит со хаусториско стапало, дршка и спорангиум. Спорангиумот поседува стерилна обвивка која ги обиколува спороцитите. Последниве преку мејоза произведуваат спори. Спорите се издигнуваат од стерилната обвивка кога таа распукнува како резултат на дехидратација (исушување). Одделни специјализирани клетки во спорангиумот содржат задебелувања со кои спорите се потпомагаат да го напуштат спорангиумот. Овие задебелувања се наречени елатери. Овие елатери, заедно со спорополенинот во ѕидовите на спорите се адаптации кон копнениот начин на живот.
Кај неколку видови, спорите се делат митотично во нивната внатрешност пред да се расејат. На овој начин се добива ендоспоричен незрел гаметофит.
Во одделот на џигерници или црнодробни мовови (Hepaticophyta или Marchantiophyta) влегуваат две морфолошки групи на растенија: листостеблени и талусни. Талусниот тип на џигерници се најпримитивните рецентни вистински растенија. Тие најчесто растат на влажни карпи или почва и на засенети места.
ஈரலுருத் தாவரங்கள் (liverworts) என்பது பிரிவு பிரயோபைற்றாவைச் சேர்ந்த கலனிழையமற்ற தாவரங்களாகும். இவை ஏனைய பிரயோபைற்றுக்கள் போல தம் வாழ்க்கைக் காலத்தில் ஆட்சியுடைய ஒருமடிய புணரித்தாவரச் சந்ததியைக் கொண்டுள்ளன. அதாவது எம் கண்களுக்குப் புலப்படும் ஈரலுருத் தாவரங்கள் அனைத்தும் புணரித் தாவரங்களாகும். அனேகமானவை பிரிவிலி உடலமைப்பையும் சில இலை போன்ற கட்டமைப்புக்களையும் கொண்டுள்ளன. எனினும் எவற்றிலும் உண்மையான இலையோ, தண்டோ, வேரோ காணப்படுவதில்லை. நீர் மற்றும் கனியுப்புக்களின் அகத்துறிஞ்சலுக்காக வேர்ப்போலி என்னும் கட்டமைப்புக்கள் பிரிவிலி உடலிலிருந்து உருவாகும். ஈரலுருத் தாவரங்கள் பொதுவாகச் சிறியவை: 2–20 mm அகலமும், 10 cm நீளமுமாக இருக்கும். இவை உலகம் முழுவதும் ஈரலிப்பான பிரதேசங்களில் வாழ்கின்றன. இவற்றில் சில இனங்கள் மெய்ப்பாசிகளை ஒத்திருந்தாலும், இவற்றிலுள்ள ஒருகலத்தாலான வேர்ப்போலிகள் இவற்றை மெய்ப்பாசிகளிடமிருந்து வேறுபடுத்துகின்றன.
வாழ்க்கை வட்டம்:
ஈரலுருத் தாவரங்கள் (liverworts) என்பது பிரிவு பிரயோபைற்றாவைச் சேர்ந்த கலனிழையமற்ற தாவரங்களாகும். இவை ஏனைய பிரயோபைற்றுக்கள் போல தம் வாழ்க்கைக் காலத்தில் ஆட்சியுடைய ஒருமடிய புணரித்தாவரச் சந்ததியைக் கொண்டுள்ளன. அதாவது எம் கண்களுக்குப் புலப்படும் ஈரலுருத் தாவரங்கள் அனைத்தும் புணரித் தாவரங்களாகும். அனேகமானவை பிரிவிலி உடலமைப்பையும் சில இலை போன்ற கட்டமைப்புக்களையும் கொண்டுள்ளன. எனினும் எவற்றிலும் உண்மையான இலையோ, தண்டோ, வேரோ காணப்படுவதில்லை. நீர் மற்றும் கனியுப்புக்களின் அகத்துறிஞ்சலுக்காக வேர்ப்போலி என்னும் கட்டமைப்புக்கள் பிரிவிலி உடலிலிருந்து உருவாகும். ஈரலுருத் தாவரங்கள் பொதுவாகச் சிறியவை: 2–20 mm அகலமும், 10 cm நீளமுமாக இருக்கும். இவை உலகம் முழுவதும் ஈரலிப்பான பிரதேசங்களில் வாழ்கின்றன. இவற்றில் சில இனங்கள் மெய்ப்பாசிகளை ஒத்திருந்தாலும், இவற்றிலுள்ள ஒருகலத்தாலான வேர்ப்போலிகள் இவற்றை மெய்ப்பாசிகளிடமிருந்து வேறுபடுத்துகின்றன.