Famîleya tîvilzimanan, famîleya peldefnekiyan (Thymelaeaceae) famîleyeke riwekan e. Defne (qar) bi xwe ne ji vê malbatê ye, lê ji ber ku pelên wan dişibin ên defneyê, di gelek zimanan de bo vê malbatê, famîleya peldefnekiyan dibêjin. Herwiha pelên wê dişibin zimanê tîvilan (beytik, çirole) jî. Hin endamên vê malbatê bo xemlê tê çandin, ji darikên hinan sûdê digirin.
Li Kurdistanê jî hin endamên vê famîleyê digihên. Li bakurê Amerîka, Awistraliya, Afrîka, peravên Deryaya Navîn bêhtir cihwar e.
Famîleya Thymelaeaceae sala 1789'ê bi navê „Thymelaeae“ ji aliyê Antoine-Laurent de Jussieu ve, di Genera Plantarum, secundum ordines naturales disposita juxta methodum in Horto Regio Parisiensi exaratam., 76'ê de hatiye binavkirin. Navên din ên vê malbatê: Aquilariaceae R.Br. ex DC., Daphnaceae Vent., Gonystylaceae Tiegh., Phaleriaceae Meisn., Tepuianthaceae Maguire & Steyerm.in.
Du binekom, 50-60 cins û 500-800 cureyên vê famîleyê hene:
Kulîlka Pimelea spicata
Fêkî û kulîlka Wikstroemia uva-ursi
Famîleya tîvilzimanan, famîleya peldefnekiyan (Thymelaeaceae) famîleyeke riwekan e. Defne (qar) bi xwe ne ji vê malbatê ye, lê ji ber ku pelên wan dişibin ên defneyê, di gelek zimanan de bo vê malbatê, famîleya peldefnekiyan dibêjin. Herwiha pelên wê dişibin zimanê tîvilan (beytik, çirole) jî. Hin endamên vê malbatê bo xemlê tê çandin, ji darikên hinan sûdê digirin.
Li Kurdistanê jî hin endamên vê famîleyê digihên. Li bakurê Amerîka, Awistraliya, Afrîka, peravên Deryaya Navîn bêhtir cihwar e.
Taneɣrazt neɣ Tiɣrazin (Assaɣ ussnan: Thymelaeaceae) d tawacult n yimɣan yeṭṭafaren tafesna n tmejjirin deg wesmil n tesnayyawin. Tawacult-a tenfufed deg yakk ideggan n tegnit s wazal n 898 n telmas yebṭan ɣef 50 n tewsitin
Asegrew n twacult-a yennulfa-d aseggas n 1789 sɣur umesnimɣan Afrensaw Antoine Laurent de Jussieu
Tiwsitin n twacult-a d tid yugten deg wezgen anaẓul n tegnit ugar n wezgen agafan aladɣa deg Tefriqt d Ustṛalya. Amur ameqran n telmas-is ttemɣayent-d d isekla d tmedkin maca llant telmas id yettemɣayen d ijgagalen yakk d isaɣuren
Taneɣrazt neɣ Tiɣrazin (Assaɣ ussnan: Thymelaeaceae) d tawacult n yimɣan yeṭṭafaren tafesna n tmejjirin deg wesmil n tesnayyawin. Tawacult-a tenfufed deg yakk ideggan n tegnit s wazal n 898 n telmas yebṭan ɣef 50 n tewsitin
Asegrew n twacult-a yennulfa-d aseggas n 1789 sɣur umesnimɣan Afrensaw Antoine Laurent de Jussieu
Tiwsitin n twacult-a d tid yugten deg wezgen anaẓul n tegnit ugar n wezgen agafan aladɣa deg Tefriqt d Ustṛalya. Amur ameqran n telmas-is ttemɣayent-d d isekla d tmedkin maca llant telmas id yettemɣayen d ijgagalen yakk d isaɣuren
Thymelaeaceae l'è 'l nòm de 'na famìa botànica cosmopolita de l'ùrden de le Malvales. La töl dét 50 zèner e 898 spéci.[1]
De chèsta famìa fà part perlopiö piànte a portamènt de àlber o arbùsto, ma h'è pò a 'na quach piànta rampicànt e erbàcea.
El ciclo biològich el pöl véser anöàl o perène. L'altèsa de chèste piànte la pöl nà de póch ghèi e 'n méter per le spéci europèe, pòa de piö per chèle extraeuropèe. Le fùrme biològiche piö frequèncc (sèmper per le zòne temperàde europèe) i è nano-faneròfite (NP) e camèfite sufruticùze (Ch suffr), che völ dì che i è piànte perèni e lignùze a la bàze, coi böcc che pàsa la stagiù frèda colocàcc a 'n altèsa del teré de póch ghèi; le pursiù erbàcee le sèca töcc i agn e scàmpa apéna le pàrcc lignùze. De föra de l'Europa se pöl troà pò a fùrme de tipo faneròfite arbòree (P scap).
El gamp de sòlit l'è lignùs co la scórsa bèla düra, fibrùza e löstra; se pöl troà de le spéci sènsa ramificasiù (chèle a portamènt prostràt) o coi ram laterài pò a bastànsa cunsistèncc (chèle piö àlte e gaiàrde).
Le fòie le pöl véser de chèle che rèsta sö 'ndèla stagiù frèda o de chèle che cröda. Se tróa spéci che le ghe i ha dré a töt el trónch tat altèrne come opòste. La làmina de sòlet l'è sèmpe (mìa dividìda), a òrlo 'ntréch e de dimensiù piötòst pesène. Le g'ha mìa le stìpole e le g'ha 'l gambì cürt o adiritüra le ghe i ha mìa (sèsii).
La caraterìstica principal dei fiùr de le Thymelaeaceae l'è l'asènsa de 'n pereànse complét (pereànse diclamidàt): el pereànse l'è monoclamidàt (o “apetalo”) cioè l'è furmàt apéna del càles. La funsiù vesilìfera (de reciàm) l'è fàda per mès dei sépali che i è culuràcc ie i se 'nsomèa pròpe a dei pétali e 'n chèsto càzo i vé ciamàcc apùnto petaloidi. I fiùr i è perlopiö tetràmer o pentàmer (a 4 o 5 parcc), el pereànse l'è caduco e de culùr ròza, rós, viòla, zalt, bianch, ma pò a virdizì; i è ermafrudìcc (ma gh'è a 'na quach spéce diòica o unisesuàla) e i g'ha simetrìa atinomòrfa (de rar zigomòrf).
La 'nfiurescènsa la pöl véser de tìpo diferènt: i fiùr i pöl véser portàcc a gratilìna de tìpo racemus o terminàla co póch fiùr, ma gh'è pò a sèrte spéci che le g'ha 'nfiurescènse a ombrèla. 'na quach vergöna le g'ha fiùr sùi.
El fröt l'è 'na drupa, o sedenò 'na nus, o 'na bàga o 'na càpsula. De sòlet l'è de fùrma sférica e monospèrma (conden giandì sul e pié de sostànse oleùze).
Le parcc aèree de divèrse spéci de chèsta famìe i è vilinùze.
La famìa de le Thymelaeaceae l'è piö diversificàda endèl emisféro sud che nó 'ndèl nord, co la concentrasiù piö grànda de spéci 'n Àfrica e Austràlia.[2][3]
Thymelaeaceae ili likovci su kosmopolitska porodica dikotiledonskih cvjetnica, sa 50 rodova i 898 vrsta.[1] It was established in 1789 by Antoine Laurent de Jussieu.[2][3][4]
Thymelaeaceae pripadaju redu Malvales.[5] Izuzev sestrinske srodnosti sa Tepuianthaceae, malo se toga pouzdano zna o njenim odnosima sa ostalim porodicama u pripadajućem redu.[6]
Porodica je mnogo raznolikija na Južnoj hemisferi nego na Sjevernoj, sa glavnom koncentracijom vrsta u Africi i Australiji.[7] Rodovi su većinom afrički.[8]
Ova porodica pretežno obuhvata grveće i žbunove, sa nekoliko povijuša i zeljastih biljaka.
Nekoliko rodova ima ekonomski značaj. Gonystylus se vrednuje zbog tvrdog, bijelog drveta. Kora Edgeworthia i Wikstroemia se koristi kao komponenta papira, dok je vrsta Lagetta lagetto poznati kao materijal za čipku, od njihove unutrašnje kore, koja se koristi za odjeću i upotrebne predmete.
Daphne se uzgaja za zbog slatkastog mirisa cvjetova. Vrste rodova Wikstroemia, Dafne, Phaleria, Dais, Pimelea i drugih se uzgajaju kao ukrasne.
Mnoge vrste su otrovne za jelo.[9][10] Dobra kolekcija slika biljaka ove porodiuce se može potražiti u naučnom radu Herbera (2003.,[11] koji prepoznaje 45 rodova, isključujući iz porodice rod Tepuianthus Atemnosiphon i Englerodaphne u Gnidia, Eriosolena u Daphne i Thecanthes u Pimelea.[11] Najveći i vrstama približno najbogatiji rodovi su Gnidia (160), Pimelea (110), Daphne (95), Wikstroemia (70), Daphnopsis (65), Struthiola (35), Lachnaea (30), Thymelaea (30), Phaleria (30) i Gonystylus (25).[11]
Kora presdstavnika ove porodice je obično sjajna i vlaknasta. Pokušaji da se prekine stabljika često dovode u guljenja i skidanja kore niz stranu. Broj prašnika je obično jednom ili dva puta veći od broja čašičnih listića. Ako dva je to dva puta, onda se često javljaju u dvije odvojene serija. Izuzeci su u rodu Gonystylu , koji mogu imati i do 100 prašnika i Pimelea koji imaju samo jesdan ili dva. Krunica izgleda kao cvijetna cijev, ali je zapravo šuplja čašica. Ova opcija je vjerovatno jedinstvena u Thymelaeaceae. Čašični listići su na obodu cvjetne cijevi. Prašnici mogu biti na rubu ili unutar. Ono što se čini da su latice, zapravo su zalisni dodaci na čašicu. Plod je jednodijelna bobica ili ahenija. Jednodijelna bobica je često bila pogrešno opisivana kao koštunica jer je semenjača bila zamijenjana sa endokarpom.
Kada se koristi identifikacijski ključ porodica cvjetnica, Thymelaeaceae je često teško ili nemoguće prepoznati zbog dvosmislene interpretacije cvjetnih dijelova. Čašica, latice i staminoide je teško razlikovati, a mnogi su dvosmisleni o tome da li staminode treba računati kao prašnike. Osim toga, u rodu Wikstroemia, pojedinačne biljke često proizvode anomalne cvjetove. Ovi nefunkcionalni organi su mnogo deformirani i imaju malo sličnosti sa dijelovima koje oni predstavljaju.[10][12]
Taksonomsko opisivanje rodova porodice Thymelaeaceae je uvijek bilo posebno teško i, do određenog stepena, vještačko. Naprimjer, teškoće u razlikovanju Daphne od Wikstroemia su komentarisali Rautenbach i Herber. Nekoliko manjih rodova verovatno su ugrađeni u Daphne ili Wikstroemia , ili ako se Daphne i Wikstroemia miješaju, ti mali rodovi mogu biti ugrađen u oba istovremeno. Stellera, naprimjer, je smještena u okviru Wikstroemia (vidi filogenetsko stablo ispod).
Nedavno poređenje sekvenci DNK je argumentiralo monofitetku evoluciju Thymelaea i polifiletsku za Diarthron , ali nije bilo dovoljno uzoraka Wikstroemia i Daphne da se isključi mogućnost da Thymelaea , Diarthron i drugi rodovi mogu biti ugrađeni u njih.[13]
Veliki rod Gnidia je polifiletski i ima svoje vrste u 4 odvojena kladusa, od kojih svaki sadrži i druge rodove porodice (vidi filogenetsko stablo ispod). Tipska vrsta za Gnidia je Gnidia pinifolia . Ako je Gnidia je podijeljena na 4 ili više odvojenih rodova, izdvojeni rod koji sadrži G. pinifolia će zadržati naziv Gnidia . Zachary S. Rogers je objavio reviziju Gnidia Madagaskara, u 2009. godini.
Neki od starijih tretmani Thymelaeaceae prepoznaju Lasiosiphon kao zaseban rod od Gnidia . Ova razlika je kasnije pokazala kao vještačka. Međutim, Van der Banke i dr. (2002.) predložili su da Lasiosiphon može biti obnovljen ako se redefinira. Tipska vrsta za Lasiosiphon je Gnidia glauca , ranije poznata kao Lasiosiphon glaucus.[14]
Do 2014., bilo je priznato 50 rodova porodice Thymelaceae:[15]
U prošlosti, različiti autori su definirali Thymelaeaceae na različite načine. Naprimjer, John Hutchinson, iz porodice isključuje Gonystylus i njegove bliže srodnike, kao i Aquilaria i njegove, formiranjem dvije odvojene porodice: Gonystylaceae i Aquilariaceae. Ali danas, jedina kontroverza koja i dalje ostaje oko opisivanje porodice, je pitanje da li Tepuianthus treba uključiti ili odvojeni kao zasebne monotipske porodice: Gonystylaceae i Aquilariaceae.[16][17] Stevens uključuje Tepuianthus, ali Kubitzki tretira Tepuianthaceae kao odvojenu porodicu.[18]
Za razliku od većine dosadašnjih autora, koji prepoznaju četiri potporodice, B.E. Herber je podijelio Thymelaeaceae u dvije. On je zadržao potporodicu Gonostyloideae, ali je preimenovao u Octolepidoideae. Ostale tri tradicijske potporodice (Synandrodaphnoideae, Aquilarioideae i Thymelaeoideae) su u kombinaciji Thymelaeoideae s.l (sensu lato), a smanjene na rang tribusa, kao Synandrodaphneae, Aquilarieae i Daphneae. Plemena su označeni u potfamiliji Octolepidoideae, koja je privremeno podijeljena u dvije neformalne grupe: Octolepis i Gonystylus grupa. Isto tako, subtribusi su označeni u plemenu Daphneae, koje je neformalno podijeljeno u četiri grupe: Linostoma , Dafne , Phaleria ' ', i ' 'Gnidia' '. Herber priznaje 45 rodova koji grupisani kako slijedi. Tri roda u Daphneae su postavljeni incertae sedis (nidu dobili neku posebnu grupu ili sami u posebnoj grupi).
Prva analiza molekulske filogenije za Thymelaeaceae je objavljena u 2002. To je učinmjeno na temelju dvije regije hloroplastne DNK. To su bili rbcL gena i intergenski prostornik između RNK gena trnL i trnF. Uzeti su uzorci od 41 vrste u porodici. U 2008. godini, Marline Rautenbach je izveo filogenetsku studiju u koju su uključene 143 vrste. Istraživanja su koncentrirana u Gnidia grupu, ali je uzimanje uzoraka u ostatku porodice također bilo veliko kao u prethodnom istraživanju, ili više nego tako. Osim rbcL i trnL-F podataka, korišteni su i drugi markreri sekvenci DNK. Sve grane koje su snažno podržane u prethodnom istraživanju, pronađene su sa još jačom statističkomm podrškom.
Filogenetsko stablo ispod je izvod iz filogenije po Rautenbach (2002). Vrste roda Gnidia izabrane su među najčešćim ili dobro poznatim vrstama na način koji pokazuje grane (kladuse) vrsta roda Gnidia.[14] in species of Gnidia.
.JPG)
Li 
.JPG)
|url= (pomoć); |access-date= zahtijeva |url= (pomoć) Thymelaeaceae ili likovci su kosmopolitska porodica dikotiledonskih cvjetnica, sa 50 rodova i 898 vrsta. It was established in 1789 by Antoine Laurent de Jussieu.
Thymelaeaceae pripadaju redu Malvales. Izuzev sestrinske srodnosti sa Tepuianthaceae, malo se toga pouzdano zna o njenim odnosima sa ostalim porodicama u pripadajućem redu.
Porodica je mnogo raznolikija na Južnoj hemisferi nego na Sjevernoj, sa glavnom koncentracijom vrsta u Africi i Australiji. Rodovi su većinom afrički.
Ova porodica pretežno obuhvata grveće i žbunove, sa nekoliko povijuša i zeljastih biljaka.
Nekoliko rodova ima ekonomski značaj. Gonystylus se vrednuje zbog tvrdog, bijelog drveta. Kora Edgeworthia i Wikstroemia se koristi kao komponenta papira, dok je vrsta Lagetta lagetto poznati kao materijal za čipku, od njihove unutrašnje kore, koja se koristi za odjeću i upotrebne predmete.
Daphne se uzgaja za zbog slatkastog mirisa cvjetova. Vrste rodova Wikstroemia, Dafne, Phaleria, Dais, Pimelea i drugih se uzgajaju kao ukrasne.
Mnoge vrste su otrovne za jelo. Dobra kolekcija slika biljaka ove porodiuce se može potražiti u naučnom radu Herbera (2003., koji prepoznaje 45 rodova, isključujući iz porodice rod Tepuianthus Atemnosiphon i Englerodaphne u Gnidia, Eriosolena u Daphne i Thecanthes u Pimelea. Najveći i vrstama približno najbogatiji rodovi su Gnidia (160), Pimelea (110), Daphne (95), Wikstroemia (70), Daphnopsis (65), Struthiola (35), Lachnaea (30), Thymelaea (30), Phaleria (30) i Gonystylus (25).
Thymelaeaceae l'è 'l nòm de 'na famìa botànica cosmopolita de l'ùrden de le Malvales. La töl dét 50 zèner e 898 spéci.
De chèsta famìa fà part perlopiö piànte a portamènt de àlber o arbùsto, ma h'è pò a 'na quach piànta rampicànt e erbàcea.
El ciclo biològich el pöl véser anöàl o perène. L'altèsa de chèste piànte la pöl nà de póch ghèi e 'n méter per le spéci europèe, pòa de piö per chèle extraeuropèe. Le fùrme biològiche piö frequèncc (sèmper per le zòne temperàde europèe) i è nano-faneròfite (NP) e camèfite sufruticùze (Ch suffr), che völ dì che i è piànte perèni e lignùze a la bàze, coi böcc che pàsa la stagiù frèda colocàcc a 'n altèsa del teré de póch ghèi; le pursiù erbàcee le sèca töcc i agn e scàmpa apéna le pàrcc lignùze. De föra de l'Europa se pöl troà pò a fùrme de tipo faneròfite arbòree (P scap).
