nimet breadcrumb-navigoinnissa
D Chloroplastida[1] sin e Gruppe vu photosynthetisch aktive Eukaryote, also Läbewäse mit Zällchärn. Zue ihne ghere d Grienalge un d flanze.
Di maischte Chloroplastida hän photosynthetisch aktivi Plaschtide mit Chlorophyll a un b, d Chloroplaschte. Uusnahme sin sonigi, wu sekundär d Fähigkait zur Photosynthese wider verlore hän. Doderzue zelle zem Byschpel di parasitisch Vogel-Neschtwurz oder di farblos Alge Polytoma[2]. D Plaschtide stamme vun ere primäre Endosymbiose mit em Cyanobakterium. Vylmol het s in dr Plaschtide ne Pyrenoid din. D Chloroplastida hän zmaischt e Zällwand us Zällulose. D Cristae vu dr Mitochondrie sin flach. As Spycher-Chohlehydrat dient Sterchi. Mit Uusnahm vu dr Angiosperme hän d Zälle Zentriole[2].
Innerhalb vu dr Chloroplastida git es zwoo großi Klade, wu stark vonenander drännt sin: d Chlorophyta un d Charophyta (wu au d Pflanze derzue ghere). D Chlorophyta un au vyl Verdrätter vu dr Charophyta wäre klassischerwys Grienalge gnännt. Wäge däm wird dr Uusdruck Grienalge nimi fir e aige Taxon brucht.
Adl et al. glideren in Aalähnig an Lewis un McCourt d Chloroplastida in die Gruppe ohni klassischi Rangstapfle (d Chlaigruppe, wu bi Adl et al. ewäggloo sin, sin wider yygfiegt):
D Chloroplastida entspräche dr Viridiplantae Cavalier-Smith, 1981; dr Chlorobionta Jeffrey, 1982, emend. Lewis und McCourt, 2004; un dr den Chlorobiota Kendrick und Crane, 1997.
Tekst üüb Öömrang Chloroplastida of Viridiplantae san en skööl faan eukarioten, diar photosynthese bedriiw. Det san a green algen an a eegentelk plaanten.
Diar san fööraal tau sköölen: Chlorophyta an Charophyta. A Chlorophyta an a miast Charophyta wurd üs green algen (Chlorobionta) betiakent.
D Chloroplastida sin e Gruppe vu photosynthetisch aktive Eukaryote, also Läbewäse mit Zällchärn. Zue ihne ghere d Grienalge un d flanze.
Chloroplastida of Viridiplantae san en skööl faan eukarioten, diar photosynthese bedriiw. Det san a green algen an a eegentelk plaanten.
Viridiplantae (u prevodu "zelene biljke")[5] su kladus eukariotskih organizama sa oko 450.000–500.000 vrsta i ima značajnu ulogu i i kopnenim i u vodenim ekosistemima.[6] Sačinjavaju ih zelene alge koje su prije svega vodene, i kopnene biljke (embriofite), koje su se pojavile unutar njih.[7][8][9]
Zelene alge tradicijski isključuju kopnene biljke i čine ih parafiletskom skupinom. Otkako je spoznato da su embriofiti nastali iz zelenih algi, neki autori počinju ih uključivati u ovaj kladus.[10][11][12][13][14] Imaju ćelije sa celuloznim zidovima i primarne hloroplaste, izvedene iz endosimbioza sa cijanobakterijama koje sadrže hlorofili a i b, bez fikobilina. Postoji više od 350.000 vrsta viridiplanta.[15] U nekim sistemima klasifikacije grupa se tretira kao carstvo,[16] pod raznim imenima, npr., Viridiplantae, Chlorobionta, ili jednostavno Plantae, a potonje se tradicijski proširuje na biljno carstvo i uključuje zelene alge. Adl i drugi, koji su 2005. godine napravili klasifikaciju za sve eukariote, za ovu grupu uveli su naziv Chloroplastida, odražavajući grupu koja ima primarni hloroplast sa zelenim hlorofilom. Odbacili su ime Viridiplantae s obrazloženjem da neke vrste nisu biljke, kako se tradicijski razumije.[17]
Viridiplantae čine dva kladus: Chlorophyta i Streptophyta kai i bazne Mesostigmatophyceae i Chlorokybophyceae.[18][19] Smatra se da, zajedno sa Rhodophyta i Glaucophyta, Viridiplantae pripadaju većem kladusu zvanom Archaeplastida ili Primoplantae. Taksonomska evaluacija eukariotas bazira na distribuciji miozina, pokazala je da su Viridiplantae izgubile miozina klase-I.[20]
Pojednostavljena filogenija Viridiplantae, prema Leliaert et al. 2012.[21]
Slijedi konsenzusna rekonstrukcija odnosa zelenih algi, uglavnom zasnovania na molekulskim podacima.[12][19][21][22][23][24][25][26][27][28]
Viridiplantae/ Chlorophyta Tetraphytina ChlorophytinaPrasinophytes Kladus VIIA
Prasinophytes Kladus VIIC
Palmophyllophyceae Streptophyta/ PhragmoplastophytaEmbryophytes (kopnene biljke)
Charophyta Zelene algeViridiplantae (u prevodu "zelene biljke") su kladus eukariotskih organizama sa oko 450.000–500.000 vrsta i ima značajnu ulogu i i kopnenim i u vodenim ekosistemima. Sačinjavaju ih zelene alge koje su prije svega vodene, i kopnene biljke (embriofite), koje su se pojavile unutar njih.
Zelene alge tradicijski isključuju kopnene biljke i čine ih parafiletskom skupinom. Otkako je spoznato da su embriofiti nastali iz zelenih algi, neki autori počinju ih uključivati u ovaj kladus. Imaju ćelije sa celuloznim zidovima i primarne hloroplaste, izvedene iz endosimbioza sa cijanobakterijama koje sadrže hlorofili a i b, bez fikobilina. Postoji više od 350.000 vrsta viridiplanta. U nekim sistemima klasifikacije grupa se tretira kao carstvo, pod raznim imenima, npr., Viridiplantae, Chlorobionta, ili jednostavno Plantae, a potonje se tradicijski proširuje na biljno carstvo i uključuje zelene alge. Adl i drugi, koji su 2005. godine napravili klasifikaciju za sve eukariote, za ovu grupu uveli su naziv Chloroplastida, odražavajući grupu koja ima primarni hloroplast sa zelenim hlorofilom. Odbacili su ime Viridiplantae s obrazloženjem da neke vrste nisu biljke, kako se tradicijski razumije.
Viridiplantae čine dva kladus: Chlorophyta i Streptophyta kai i bazne Mesostigmatophyceae i Chlorokybophyceae. Smatra se da, zajedno sa Rhodophyta i Glaucophyta, Viridiplantae pripadaju većem kladusu zvanom Archaeplastida ili Primoplantae. Taksonomska evaluacija eukariotas bazira na distribuciji miozina, pokazala je da su Viridiplantae izgubile miozina klase-I.
